Sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu i Metohiji, održana pod predsedavanjem francuskog ambasadora Žeroma Bonafonta, rasvetlila je duboku podelu među globalnim akterima oko budućnosti misije UNMIK i opšteg kursa međunarodnog angažovanja na Kosovu.
Dok su Rusija, Kina i Srbija insistirale na očuvanju misije i redovnom razmatranju situacije, SAD i predstavnici privremenih prištinskih institucija zatražili su njeno postepeno ukidanje – i to uz zaključana vrata sledećih zasedanja.
Najdirektniji u kritikama bio je ruski ambasador Vasilij Nebenzja. U tonu bez diplomatskih rukavica, osudio je ponašanje Prištine kao „šovinističko“, zamerajući gašenje srpskih institucija, eksproprijaciju zemljišta i niz incidenata nad srpskom zajednicom. Posebno je upozorio na formiranje takozvane vojske Kosova, nazivajući to grubim kršenjem Rezolucije 1244.
Nebenzja nije krio ni ogorčenost prema evropskoj ulozi u dijalogu. Ohridski sporazum nazvao je verbalnim trikom, pokušajem da se Beograd dovede pred svršen čin.
„EU nije pošteni posrednik, niti ima kontrolu nad Prištinom“, poručio je ruski ambasador, tražeći da se sednice o KiM i dalje održavaju redovno i javno, uz pun mandat UNMIK-a.
Za razliku od njega, američki predstavnik Džon Keli imao je sasvim suprotan ton. U više navrata naglasio je da je vreme da UNMIK bude ukinut – postepeno, ali jasno.
Prema njegovim rečima, misija nema više mirovni karakter, a veliki deo budžeta troši se na administraciju. Predložio je da buduće sednice o Kosovu budu zatvorene za javnost, kako bi se, kako kaže, izbegle „neproduktivne debate“.
Ali ono što je najviše odjeknulo bila je njegova izjava da „konačni cilj mora biti međusobno priznanje“. Ta rečenica, iako ponovljena stara pozicija Vašingtona, naišla je na oštru reakciju ruskih i srpskih diplomata.
Srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić bio je direktan i emotivan. Tokom izlaganja istakao je 124 napada nad Srbima u pokrajini samo u 2024. godini, uključujući i 63 etnički motivisana incidenta u poslednjem izveštajnom periodu, od kojih je u 25 slučajeva bila umešana i tzv. kosovska policija. Kako je rekao, to nije suživot, to je represija.
Đurić je, bez uvijanja, više puta citirao izjavu Aljbina Kurtija da „Srbi moraju da pate i plate“, upozoravajući da takva retorika vodi ka destabilizaciji ne samo Kosova, već i čitavog regiona. Posebno je naglasio problem otimanja mandata na izborima, kao i činjenicu da su napadi usmereni na Srbe i severno i južno od Ibra.
Ni kineski ambasador Geng Žuang nije ostao po strani. Jasno je poručio da se Kina i dalje oslanja na Rezoluciju 1244 i da je UNMIK ključan za očuvanje mira i međuetničkog pomirenja. Kritikujući zatvaranje srpskih institucija i hapšenje srpskih hodočasnika, upozorio je da Priština mora prestati sa jednostranim potezima.
Francuski ambasador Bonafont, iako formalno neutralan kao predsedavajući, jasno je poručio da Pariz podržava nastavak mandata UNMIK-a, ali je pozvao Srbe da se vrate u prištinske institucije. Istovremeno, naglasio je potrebu da se svi odgovorni za napade u Banjskoj procesuiraju.
S druge strane, Donika Gervala Švarc, šefica diplomatije privremenih prištinskih institucija, ponovo je iskoristila govornicu za optužbe. Napala je UNMIK tvrdeći da izvodi zaključke koji „ne odražavaju napredak“ Prištine i zatražila njegovo gašenje. Optužila je Beograd za destabilizaciju, pominjući paravojne jedinice i tražeći izručenje Milana Radojičića.
Na njen govor Nebenzja je odgovorio bez okolišanja – nazvavši ga „nizom laži“ i podsetivši da su upravo prištinske vlasti odgovorne za eskalaciju.
Zamerio je EU što od Beograda traži da prihvati tzv. nezavisnost bez obavezujuće protivusluge i upozorio na opasne posledice vojnog povezivanja Prištine sa Tiranom i Zagrebom, koje zaobilazi dogovorene međunarodne mehanizme.
Na samom kraju, Đurić se osvrnuo na Gervalin govor s dozom ironije. Rekao je da nije čuo ni jednu reč o dijalogu, već samo uvrede, i da takav pristup ne doprinosi ničemu osim daljoj polarizaciji.
Istakao je i da je potpisivanje vojnog sporazuma između Zagreba, Tirane i Prištine dodatno zabrinjavajuće – jer šalje jasnu poruku da situacija ne ide ka smirivanju, već naprotiv.
Kroz sve reči, ton i tenzije na sednici jasno je prošla jedna linija: Svet se i dalje ne može dogovoriti oko Kosova. A dok velike sile nastavljaju da se prepiru oko principa, strategija i procedura, svakodnevni život na terenu, naročito za srpsku zajednicu, ostaje pod konstantnim pritiskom i u neizvesnosti.
I tu je suština – jer ova debata nije samo o institucionalnim okvirima. Već o ljudima koji tamo žive i o pitanju koliko međunarodna zajednica zaista ima volje da deluje, a ne samo da posmatra.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
