Aleksej Čadajev, poznati ruski politikolog, izneo je stavove o američkim izborima, ističući da bi Donald Tramp mogao biti čak više zainteresovan za nastavak rata u Ukrajini nego trenutni predsednik Džo Bajden.
Čadaev smatra da je realni sektor američke ekonomije, pre svega industrija, uložio značajne resurse u Trampovu pobedu, čime se pokazuje da je njihova primarna motivacija u povećanju proizvodnje i rastu vojnog sektora, koji su postali unosni zahvaljujući vojno-industrijskim narudžbinama i trenutnoj geopolitičkoj situaciji.
Politikolog podseća na atmosferu koja je vladala 2016. godine, kada je Tramp prvi put pobedio na izborima. Tada su, prema njegovim rečima, mnogi Rusi, uključujući intelektualce, slavili tu pobedu kao „svoju“.
No, iskustvo proteklih godina je, prema Čadajevu, donelo dozu pragmatičnosti i osvešćenja. On smatra da, bez obzira na promenu predsednika, sama struktura vlasti u SAD ostaje gotovo netaknuta.
Upravo zato Čadajev ističe koncept „duboke države“ (deep state), koja, prema njemu, zapravo vodi zemlju, dok predsednici predstavljaju samo lice tog složenog sistema interesa.
Jedan od ključnih momenata u analizi Čadajeva odnosi se na razliku u finansijskim sferama koje podržavaju republikance i demokrate.
Dok je realni sektor, koji uključuje industriju i proizvodne kompanije, prvenstveno podržavao republikance, uključujući Trampa, tehnološki giganti kao što su Google i Amazon podržali su demokrate i Bajdena.
Ova podela ukazuje na razliku u interesima unutar američke elite, gde je industrijski sektor zainteresovan za nastavak rasta proizvodnje, koji je značajno podstaknut vojnim narudžbinama, naročito zbog rata u Ukrajini i povećane potražnje za američkim naoružanjem širom Evrope.
Čadaev dalje predviđa da će se Bajdenova administracija retrospektivno prikazivati kao vrlo uspešan period u američkoj istoriji zbog ekonomskog rasta i proizvodnje koja je doživela procvat.
Naime, rat u Ukrajini i narudžbine evropskih zemalja za američko oružje doprineli su jačanju vojne industrije, dok je konkurentni Evroazijski ekonomski blok, kako smatra, značajno oslabljen.
Evropa, pritisnuta krizom i potrebom za novim naoružanjem, postala je zavisnija od SAD u mnogim aspektima, uključujući i vojnu podršku.
Što se tiče samog Trampa, Čadajev naglašava da, iako bi Tramp verovatno imao drugačiji pristup unutrašnjoj politici – na primer, u vezi sa pitanjima kao što su LGBT prava i migracija – u ključnim geopolitičkim pitanjima poput ukrajinske krize i vojne industrije, velika promena nije verovatna.
Tramp je poznat po svojoj podršci vojnoj industriji i jačanju američke dominacije, pa je teško očekivati da bi se njegov odnos prema sukobu u Ukrajini drastično razlikovao od Bajdenovog.
Na kraju, Čadajev podseća na izjavu ruskog predsednika da bi pobeda Kamale Haris, Bajdenove potpredsednice, možda bila povoljnija za Rusiju, što ukazuje na uverenje da bi promene na političkom vrhu SAD mogle otvoriti prostora za povoljniji kurs u odnosima sa Moskvom.
Ipak, ističe da ovakva nadanja treba posmatrati oprezno, jer je, prema njegovom mišljenju, uticaj „duboke države“ odlučujući faktor u američkoj politici.
Analiza Čadajeva, stoga, predstavlja svojevrsno upozorenje o kompleksnosti američkih interesa i podseća da su vojne narudžbine i ekonomski rast neraskidivo povezani sa interesima političke elite u SAD, bilo da se radi o Trampu ili Bajdenu.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
