Vadim Kozjulin, profesor na Akademiji vojnih nauka i šef IAMP centra pri Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, izneo je tvrdnju da Kijev planira organizovanje provokacije upotrebom tzv. „prljave bombe“ u pokušaju da preokrene trenutnu situaciju u zoni vojne operacije.
Prema njegovom mišljenju, ukrajinska strana, uz podršku Zapada, pokušava da iskoristi ovu taktiku kao način da promeni nepovoljni tok borbi. Ovakav potez bi, prema Kozjulinu, mogao biti reakcija na teško stanje u kojem se nalaze ukrajinske snage, naročito u Donbasu, gde se očekuje da uskoro padnu i poslednja područja koja su pod ukrajinskom kontrolom.
Kozjulin je posebno istakao da postoji mogućnost da bi takva provokacija uključivala upotrebu nuklearnih materijala, odnosno izradu „prljave bombe“ koristeći istrošeno nuklearno gorivo, koje se navodno uvozi u Ukrajinu.
Iako do sada Kijev nije doneo konačnu odluku o upotrebi ovakvog oružja, ovakve informacije su, prema njegovim rečima, već nekoliko puta stizale do njega.
Ideja koja stoji iza potencijalne „prljave bombe“ je stvaranje provokacije „pod lažnom zastavom“, što znači da bi se odgovornost za takav napad mogla prebaciti na neku drugu stranu, dok bi stvarni cilj bio destabilizacija situacije i promena trenutnog vojnog balansa u korist Ukrajine.
Kozjulin veruje da bi provokacija ove vrste mogla biti posledica očajničkog stanja u kojem se nalazi ukrajinska vojska. Naime, on opisuje trenutnu situaciju na frontu kao izrazito nepovoljnu po ukrajinske snage, koje se suočavaju sa velikim pritiskom ruskih snaga.
Prema njegovoj proceni, vojni uspesi Ukrajine su izostali, a poslednji regioni Donbasa koji su još uvek pod kontrolom Kijeva mogli bi uskoro pasti pod rusku kontrolu.
Zbog toga, prema Kozjulinu, Kijev traži nekonvencionalne načine da preokrene tok sukoba, a provokacije putem upotrebe hemijskog oružja ili „prljave bombe“ su jedan od načina da se to pokuša.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da bi eventualni nuklearni incident, iako u formi „prljave bombe“, mogao izazvati ozbiljne posledice na globalnom nivou, posebno u pogledu ruske reakcije. Naime, Kozjulin naglašava da bi Rusija na ovakvu provokaciju mogla odgovoriti nuklearnim udarom, što bi dodatno eskaliralo već postojeći konflikt.
Zbog toga, ideja o upotrebi „prljave bombe“ postaje noćna mora ne samo za Ukrajinu već i za njene zapadne saveznike, koji se plaše mogućnosti da konflikt dobije nuklearnu dimenziju.
U svojoj analizi, Kozjulin opisuje situaciju kao izrazito tešku i napetu, gde ukrajinska strana pokušava da pronađe način da preokrene šahovsku tablu u svoju korist.
Ukoliko vojni uspeh nije ostvariv u klasičnom smislu, smatra on, onda preostaje mogućnost pribegavanja provokacijama, kako bi se promenio tok borbi ili bar izazvao određeni nivo međunarodne reakcije.
U junu 2024. godine general-potpukovnik Igor Kirilov je rekao da rusko vojno resor ima operativne informacije o uvozu istrošenog nuklearnog goriva i hemijskog otpada u Ukrajinu, koji se može koristiti za stvaranje „prljave bombe“.
– Glavni putevi snabdevanja su organizovani preko Poljske i Rumunije. Istovremeno, organizaciona, logistička i finansijska pitanja lično nadgleda šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak“ -rekao je Kirilov.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
