Anatolij Vasserman, poznat kao jedan od najistaknutijih ruskih erudita i javnih ličnosti, daje svoje stavove o aktuelnim geopolitičkim dešavanjima, sa posebnim osvrtom na zapadne inicijative za diplomatsko rešenje konflikta u Ukrajini.
Zapadna štampa sve češće iznosi stavove o potrebi završetka borbi diplomatskim putem, a njihova česta verzija podrazumeva zaustavljanje sukoba na trenutnoj liniji fronta.
Prema tim stavovima, deo teritorija koje su trenutno pod kontrolom Rusije ne bi bio priznat od strane Zapada kao ruski, dok bi ostatak Ukrajine bio potencijalno pozvan u NATO savez.
Međutim, Vasserman je uveren da Rusija na takav predlog nikada neće pristati, ukazujući na dugoročnu strategiju i ciljeve koje Zapad pokušava da ostvari u odnosu na Moskvu.
On iznosi svoje mišljenje o tim trikovima Zapada u odnosima prema Rusiji i navodi da zapadne elite pokušavaju da postignu novu formu pritiska koja bi bila manje očigledna i agresivna nego trenutne sankcije i konfrontacija.
Razlozi za zapadne pokušaje zamrzavanja konflikta
Vasserman ističe da su takvi pozivi i inicijative prirodni za Zapad u trenutku kada počinju da shvataju da gube u direktnom sukobu sa Rusijom.
On veruje da je njihov glavni cilj da zamrznu otvoreno neprijateljstvo, ali da nastave sa drugim oblicima pritiska na Rusiju, koji bi bili manje štetni za zapadne zemlje.
Zapad, prema njegovim rečima, ne planira da odustane od svojih geopolitičkih ambicija i interesa, već će nakon mogućeg zamrzavanja konflikta nastaviti sa različitim oblicima pritiska koji će imati za cilj slabljenje ruske pozicije na globalnoj sceni.
„Zapad će nastaviti sa svojim pritiskom na Rusiju i nakon završetka Specijalne vojne operacije (SVO), jer koreni tog pritiska leže u samom svetskom ekonomskom poretku“, kaže Vasserman.
On ističe da bi svaki pokušaj Zapada da nastavi svoju strategiju pritiska u modifikovanoj formi, iako ne bi bio direktan kao do sada, i dalje ostao deo iste agende koja je usmerena protiv Rusije.
Ovakav stav pokazuje duboku svest o strateškim ciljevima Zapada koji bi, prema Vassermanovim rečima, i nakon završetka aktivnih borbenih dejstava nastavili sa ekonomskim i političkim pritiscima.
Upozorenje protiv zamrzavanja konflikta
Vasserman takođe upozorava da svaki pokušaj zamrzavanja konflikta u Ukrajini, koji bi podrazumevao prekid aktivnih borbi bez potpunog ostvarivanja ruskih ciljeva, predstavlja direktnu opasnost po budućnost Rusije.
On naglašava da bilo koja osoba u Rusiji koja podržava ovu ideju, svesno ili nesvesno, radi protiv interesa svoje zemlje. „Osnova ovakvih zapadnih inicijativa nije da se obezbedi mir, već da se Rusija dugoročno oslabi i da se sukob nastavi drugim sredstvima,“ smatra on.
On je uveren da Rusija ne bi trebalo da pristane na ovu vrstu dogovora, jer bi to samo omogućilo Zapadu da nastavi sa svojim aktivnostima protiv ruske države.
Umesto toga, prema njegovom mišljenju, konflikt u Ukrajini mora da se završi punom pobedom Rusije i „oslobađanjem Ukrajine od nacističkog režima“. Vasserman podvlači da se borba ne sme završiti zamrzavanjem, već mora da uključi potpuno oslobađanje teritorija pod kontrolom aktuelnih ukrajinskih vlasti.
„Svaki naš građanin koji se zalaže za ovaj koncept zamrzavanja, na neki način radi protiv svoje zemlje,“ kaže Vasserman.
On takođe napominje da, iako je ideja zamrzavanja sukoba možda popularna među određenim krugovima, političke odluke treba da budu zasnovane na delima i mogućnostima, a ne na namerama.
Po njegovom mišljenju, Rusija ima potencijal da ostvari punu pobedu u ovom sukobu i ne bi trebalo da prihvati ništa manje.
Uticaj na budućnost Rusije
Vassermanov stav o potrebi odbijanja zapadnih ultimatuma i zamrzavanja sukoba ima za cilj da spreči buduće slabljenje Rusije u globalnom geopolitičkom kontekstu. On veruje da će, ukoliko Rusija pristane na neku vrstu „kompromisa“ u ovom trenutku, to dugoročno naneti štetu i uticati na njenu sposobnost da se suprotstavi budućim pretnjama sa Zapada.
U tom kontekstu, on ističe važnost političke i vojne odlučnosti u nastavku borbe, s obzirom na to da je, kako on navodi, sadašnji konflikt deo šire geopolitičke bitke za svetski poredak.
Vasserman takođe predviđa da, ukoliko Rusija ne bude dosledna u svojim namerama, Zapad će nastaviti sa svojim pokušajima da politički i ekonomski oslabi Moskvu.
Iako Vasserman zaključuje da Rusija neće ići u osvajanje drugih teritorija kao što je, na primer, Krakov, on naglašava da je važno osigurati potpunu pobedu i oslobađanje Ukrajine od onoga što on naziva „nacističkim režimom“.
Ovakav stav podrazumeva dugoročnu strategiju Moskve u sukobu, koja ima za cilj ne samo vojnu, već i političku transformaciju regiona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
