Kada je prošlog meseca u Rusiji svečano porinuta najnovija podmornica „Perm“ klase „Jasenj-M“, činilo se kao još jedan standardan korak u obnovi mornarice.
Međutim, za analitičare u Sjedinjenim Državama, posebno one u obaveštajnim agencijama i bezbednosnim institutima, ovaj događaj pokrenuo je dublju analizu – ne samo „Perma“, već čitave flote podmornica koje Moskva tiho, ali odlučno modernizuje.
Američki analitičari sve češće ukazuju na nešto što se decenijama smatralo poznatom kategorijom – ruske podmornice klase „Aкула“, odnosno „Ščuka-B“ (projekat 971), koje su, kako tvrdi Majа Karlin iz Centra za bezbednosnu politiku SAD, ostavile zapadnu obaveštajnu zajednicu bez teksta. Čak ni njihovo dugo prisustvo u floti nije ublažilo utisak koji ostavljaju.
„To su neke od najtiših podmornica na svetu. Samim tim predstavljaju ozbiljan izazov za bilo koga ko pokuša da ih otkrije“, navela je Karlinova u komentaru za američki časopis The National Interest. I tu se priča ne zaustavlja.
Još od predstavljanja prve „Akule“ krajem sovjetske ere, ove podmornice izazivale su pažnju. Bile su projektovane s ciljem da imaju konkretnu prednost nad tadašnjim i sadašnjim konkurentima – naročito nad američkim podmornicama klase „Los Anđeles“.
Kako ističe Karlin, prednost je bila ne samo u tišini rada već i u mogućnosti da zarone dublje od svojih zapadnih parnjaka. A kada se uđe u arenu gde nekoliko desetina metara dublje znači nekoliko sekundi prednosti – takva specifikacija postaje više od tehničkog podatka.
Dizajnirane s naglaskom na operativnu efikasnost i modernizovane više puta tokom godina, podmornice „Ščuka-B“ nisu ostale na istim karakteristikama.
Prvobitno su nosile krstareće rakete S-10, čiji su kapaciteti bili uporedivi sa američkim „Tomahavkom“. Međutim, kako se bezbednosna arhitektura menjala, tako se i oružje prilagođavalo novim izazovima.
Danas su ove podmornice osposobljene da ispaljuju i rakete „Kalibar“, koje značajno proširuju njihov doseg i taktičke mogućnosti.
„Upravo ta sposobnost – da ne ostanu na nivou iz devedesetih, već da se stalno nadograđuju – ono je što danas izdvaja ruske podmornice“, primećuje Karlin. Drugim rečima, Zapad je možda znao da one postoje, ali nije predvideo koliko su daleko stigle.
Činjenica da ruski podvodni segment nastavlja da se razvija uz paralelni rad na novijim klasama poput „Jasenj-M“ dodatno komplikuje procene strateške ravnoteže.
Novi modeli, poput „Perma“, predviđeni su da budu u aktivnoj službi već naredne godine – što znači da će Moskva, uprkos sankcijama i ekonomskim pritiscima, imati operativne jedinice koje ne zaostaju ni po jednom ključnom kriterijumu.
A onda se postavlja pitanje: šta sve još postoji ispod radara? Doslovno i metaforički.
U svetu u kojem se pažnja najčešće fokusira na ono što leti ili se vidi iz satelita, podvodne platforme često ostaju u drugom planu – sve dok ne postanu ključne u odlučujućem trenutku. Možda je upravo to bila namera Moskve od početka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
