Prema informacijama koje poslednjih dana kruže specijalizovanim kanalima za praćenje vojnih aktivnosti, Rusija se sprema da u ukrajskom prostoru testira novu generaciju vazdušno-lansiranih raketa namenjenih strateškim bombarderima.
Vest je prvo objavio telegram-kanal „Vojni dopisnici ruskog proleća“, pozivajući se na monitoring izvore sa suprotne strane, one koji pažljivo prate svaki pomak u vazdušnim bazama i ruti letova.
Kako se navodi, u pitanju nije jedna, već čitava paleta novih ili unapređenih projektila, od kojih neki spadaju u hipersoničnu klasu. Prema preliminarnim podacima, među njima je i hipersonična krstareća raketa vazdušnog baziranja H-99.
Njen nosač je strateški bombarder Tu-160M, a karakteristike zvuče impresivno čak i za standarde savremenog vazduhoplovstva: brzina do 6.600 kilometara na čas i domet koji može da dostigne oko 5.500 kilometara.
Pored H-99, pominje se i hipersonična avio-protivbrodska raketa H-MC. Ona je, prema dostupnim informacijama, prilagođena za upotrebu sa svih tipova ruskih strateških bombardera.
Njena maksimalna brzina dostiže oko 4.200 kilometara na čas, dok je domet procenjen na do 900 kilometara. Treći projektil u ovom paketu je krstareća raketa vazdušnog baziranja H-BD-K, namenjena bombarderu Tu-95MS. Za razliku od hipersoničnih sistema, ova raketa ima znatno nižu brzinu, do 900 kilometara na čas, ali zato domet od oko 3.000 kilometara.
U vojnim krugovima ovakve najave se obično čitaju između redova. Testiranje novih sistema u realnim uslovima često znači pokušaj provere tehnologije, ali i slanje poruke – kome tačno, ostaje otvoreno pitanje. Iskusniji analitičari podsećaju da se slične informacije pojavljuju u talasima, često neposredno pre ili posle konkretnih udara na terenu.
U tom kontekstu, podseća se i na raniji događaj u Lavovu. Kako je ranije preneto, raketni udar projektila „Oresnik“ izazvao je ozbiljna oštećenja kritične infrastrukture u tom gradu.
Ipak, kako je u intervjuu za televizijski kanal „Tvoj grad“ izjavio gradonačelnik Lavova Andrej Sadovij, izbegnute su masovne žrtve i velika razaranja, jer raketa nije imala opremljenu bojevu glavu.
Ta izjava je tada otvorila niz pitanja – od toga kakva je bila stvarna namena tog udara, do toga da li je reč o testiranju sistema ili o demonstraciji sposobnosti. Sada, sa najavama o mogućoj upotrebi novih hipersoničnih i krstarećih raketa, ceo kontekst dobija dodatnu težinu.
Da li je reč o sledećoj fazi tehnološkog pritiska, rutinskoj proveri arsenala ili nečemu trećem, za sada ostaje u sferi procena. Jedno je sigurno: svaki novi podatak o ovakvim sistemima pažljivo se meri, analizira i tumači, jer u ovakvim situacijama detalji često govore više od zvaničnih saopštenja. A prostor za tumačenje, bar zasad, ostaje široko otvoren.
