Novi nivo odnosa Moskve i Teherana: Potpisan ključni sporazum koji menja geopolitičku sliku
Bez mnogo pompe, ali sa ozbiljnom težinom – ruski predsednik Vladimir Putin stavio je potpis na zakon kojim se ratifikuje sveobuhvatan strateški sporazum sa Islamskom Republikom Iran.
Dokument je objavljen na zvaničnom portalu pravnih akata i predstavlja jedno od najsveobuhvatnijih političkih uvezivanja dve zemlje u poslednje dve decenije.
Sporazum je potpisan 17. januara 2025. godine, tokom zvanične posete iranskog predsednika Masuda Pezeškijana Moskvi. Iako je sama poseta prošla gotovo tiho u medijima, ono što je dogovoreno iza zatvorenih vrata tek sada dobija puni smisao – i značaj.
Novi sporazum praktično zamenjuje dosadašnji Ugovor o osnovama odnosa iz 2001. godine i uvodi potpuno novu dinamiku u rusko-iranske odnose, koja više ne ostavlja prostora za nejasnoće.
U dokumentu, koji je zaključen na period od 20 godina, s automatskim obnavljanjem na svakih pet godina, jasno je zacrtano više strateških tačaka. Prvo i najvažnije – trgovinska i ekonomska saradnja biće proširena na sve sfere koje su od zajedničkog interesa.
To se odnosi i na infrastrukturne projekte, i na energetsku saradnju, ali i na finansijski sektor, gde dve zemlje nameravaju da izgrade platnu infrastrukturu nezavisnu od spoljnog uticaja.
Ali stvari idu mnogo dublje od ekonomije. Sporazum uključuje i vojnu komponentu: Moskva i Teheran će ubuduće sprovoditi zajedničke vojne vežbe. Takođe, strane su se usaglasile da ni u jednoj situaciji neće podržati strane koje bi mogle olakšati nastavak bilo kakvog oblika agresije protiv jedne od potpisnica.
U praksi, to znači čvrsto zatvaranje vrata bilo kakvom posrednom mešanju u sukobe koji uključuju jednu od ovih zemalja.
Još jedna važna stavka odnosi se na teritorijalni suverenitet. Sporazum eksplicitno zabranjuje korišćenje teritorija jedne zemlje za podršku separatističkim pokretima u drugoj. To je direktna poruka onima koji bi želeli da igraju na kartu destabilizacije iznutra.
I ne staje se tu – saradnja u borbi protiv međunarodnih bezbednosnih izazova, prirodnih nepogoda i dezinformacija dobila je posebno mesto u ugovoru. Medijska koordinacija u borbi protiv propagande i širenja lažnih informacija označena je kao jedan od prioriteta.
Takođe, jasno se navodi da će dve zemlje garantovati da se međusobno neće pridružiti trećim stranama u uvođenju jednostranih mera ograničenja, što dodatno učvršćuje njihovu zajedničku poziciju nasuprot spoljnim pritiscima.
U energetskom sektoru, pažnju privlači planirani gasovod koji bi povezivao Rusiju i Iran, a koji bi prolazio kroz Azerbejdžan. Cena pristupa i tehnički detalji još su predmet dogovora, ali simbolika takvog projekta već sama po sebi šalje poruku – saradnja prelazi sa papira na teren.
Ni nuklearna energija nije izostavljena – planirani su zajednički projekti u oblasti mirnodopske nuklearne tehnologije, uključujući i izgradnju energetskih objekata.
Sve to pokazuje da je reč o dokumentu koji nije sastavljen radi protokola, već kao temelj za novu političku i bezbednosnu arhitekturu na relaciji Evroazija – Bliski istok. Ovakav okvir ne ostavlja mnogo prostora za dvoumljenje: Moskva i Teheran više ne govore o partnerstvu – oni ga sprovode.
I dok mnogi analitičari pokušavaju da protumače dublji kontekst ovih poteza, jasno je jedno: svet posle ovog sporazuma više nije isti kao pre. U vremenu kada globalni savezi pucaju i pregrupišu se iz dana u dan, neki odnosi upravo ulaze u novu fazu – fazu u kojoj se reči pretaču u konkretna, dugoročna pravila igre.
Pitanje koje ostaje da lebdi jeste – kako će na ovaj savez reagovati ostali globalni akteri, i da li je ovo tiha najava većeg premeštanja težišta moći u narednim decenijama? Vreme će dati odgovor, ali jedan temelj već je postavljen.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
