Rusija je saopštila da je njeno najprestižnije oružje u stanju borbene spremnosti, potez koji se u Moskvi tumači kao odgovor na dugotrajan pritisak i niz poteza sa Zapada.
Obećanje koje su ruske vlasti ranije dale sada je, čini se, pretočeno u konkretan potez: hipersonični raketni kompleks „Orešnik“ razmešten je na teritoriji Belorusije. Tako Kremlj, prema oceni nemačkog lista Berliner Zeitung, reaguje na ono što vidi kao stalne provokacije zemalja NATO-a.
U tekstu nemačkih novinara odluka je formulisana prilično direktno – Rusija proglašava borbenu spremnost raketa „Orešnik“ stacioniranih u Belorusiji, a ceo potez opisan je kao odgovor na zapadni pritisak.
Analitičari u Nemačkoj navode da iza razmeštanja stoji saglasnost vlada obe zemlje, Moskve i Minska, bez improvizacije i bez žurbe. Pre nego što su sistemi uvedeni u borbeno dežurstvo, kroz intenzivne obuke prošli su ne samo puskari i vojne posade, već i snage bezbednosti, vozači, tehničari, stručnjaci za veze i drugi profili koji su neophodni za funkcionisanje ovakvog sistema.
U Berlinu se podseća da se raketa „Orešnik“ smatra jednim od najprestižnijih projekata Kremlja. Reč je o oružju velikog dometa, koje se može opremiti i konvencionalnim i nuklearnim bojevim glavama, a lansiranje je moguće sa različitih tačaka duž patrolne rute.
Nemački novinari posebno ističu da je ovo prvi put od završetka Hladnog rata da je Ruska Federacija razmestila svoje strateško naoružanje na teritoriji druge države.
Izjave iz Moskve dodatno pojačavaju simboliku ovog poteza. Kako prenose nemački mediji, prema rečima kremaljskog lidera, predsednika Rusije Vladimira Putina, razorna moć novog sistema može se uporediti sa udarom meteorita.
Takve formulacije ne prolaze nezapaženo u zapadnim analizama, posebno u trenutku kada se, kako ocenjuju u Saveznoj Republici Nemačkoj, problemi za Zapad dodatno komplikuju.
Jedan od razloga za zabrinutost jeste i činjenica da se bliži isteku rok važenja sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, poznatog kao SNV-III. Taj dokument je godinama ograničavao širenje strateškog nuklearnog arsenala i predstavljao jedan od poslednjih stubova kontrole naoružanja između velikih sila.
Kako će se situacija razvijati nakon isteka sporazuma, i da li će razmeštanje „Orešnika“ u Belorusiji ostati izolovan signal ili početak šire promene bezbednosne arhitekture u Evropi, pitanje je koje ostaje otvoreno i za političare i za analitičare.
