[adsenseyu2]
Valenberg je organizovao spasilačku misiju u Budimpešti koja je, prema nekim procenama, spasila 100.000 ljudi od progona.
Već 70 godina misterija okružuje nestanak švedskog diplomate Raula Valenberga koji je spasao desetine hiljada Jevreja holokausta, a njegova porodica je sigurna da odgovori leže u Rusiji.
Mladi diplomata nestao je 17. januara 1945. nakon što su ga pozvali u sedište sovjetskih snaga u Budimpešti.
Istoričari, stručnjaci i rodbina dugo su preispitivali okolnosti njegovog nestanka, kao i tvrdnje Sovjeta da je preminuo dve godine kasnije u zatvoru ispod sedišta tajne službe u Moskvi.
Ali Valenbergova 93-godišnja sestra Nina Lagergren nije ubeđena.
„Moguće je otkriti istinu“, rekla je ona AFP-u i svog starijeg brata opisala kao „duhovitu i toplu“ osobu.
Valenberg je 1944. poslat kao specijalni izaslanik u Budimpeštu koju su tada kontrolisali nacisti i do početka 1945. izdao je švedska dokumenta hiljadama Jevreja, omogućivši im da pobegnu iz Mađarske i tako se spasu od sigurne smrti u rukama fašista.
Nekoliko meseci pre kraja rata, sovjetske snage ušle su u Budimpeštu i pozvale Šveđanina u njihovo sedište iz kojeg nikada nije izašao.
Lagergren, kao i neki drugi stručnjaci koji su se bavili Valenbergovim slučajem, uverena je da je istina o sudbini njenog brata sakrivena u ruskim arivama.
[adsenseyu4]
„Sramota je što se Rusija i dalje igra igre mačke i miša“, kaže autorka Ingrid Karlberg koja je napisala opširnu biografiju o Valenbergu. „Rusija mora da otvori svoje arhive. Prošlo je 70 godina od njegovog nestanka, sestra mu je živa i čeka na odgovor“, rekla je ona AFP-u.
Karlbergova kaže da su 1957. sovjetske vlasti izdale dokument u kojem navode da je zatvorenik po imenu Valenberg preminuo 10 godina ranije.
A posle „pada SSSR-a“, Rusi su pružili još dokumenata vezanih za njega ali nam nisu pokazali sve, kaže ona.
Grupa istraživača nedavno je došla do novih informacija koje povezuju Valenberga sa nemačkim biznismenom koga su štitili nacisti, što navodi na pomisao da priča ni izbliza nije otkrivena do kraja.
Hans Olson, koji je bio zadužen za slučaj u švedskom ministarstvu spoljnih poslova, kaže da vlada Valenbergov dosije i dalje smatra „potpuno otvorenim“.
„Smatramo da se cela priča ne zna. Kada se pojavi novi element, pokazaćemo ga Rusima“, rekao je on.
Dugo vremena, kaže Lagergren, „ponašanje ministarstva spoljnih poslova i nedostatak interesovanja su bili veoma čudni“.
U svom stanu u predgrađu Stokholma, Lagergren je posvetila celu jednu prostoriju dokumentima koje je sakupila o svom bratu.
„Mi (ona i stariji brat Gaj fon Dardel) smo mu se uvek divili. Mnogo nam je značio jer je bio izuzetno duhovita i topla osova“.
Lagergren je poslednji član porodice koji je video Valenberga živog, kada je živela u Berlinu u leto 1944.
„Žurio je (da ode u Budimpeštu). Razumeo je težinu misije koja mu je poverena“, rekla je ona.
Valenberga je u Budimpeštu poslala američka agencija Odbor za ratne izbeglice, koja je formirana sa ciljem da se civili spasu od nacista tako što će im se izdavati dokumenta neutralnih zemalja poput Švajcarske, Švedske ili Turske.
On je organizovao spasilačku misiju u Budimpešti koja je, prema nekim procenama, spasila 100.000 ljudi od progona.
[adsenseyu4]
„Na osnovu nekoliko redova iz telegrama, razumeli smo situaciju“, rekla je Lagergren o njegovim kratkim porukama iz Mađarske.
Zahvaljujući svojim naporima, 1981. postao je drugi stranac koji je proglašen za počasnog građanina SAD, posle britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila.
Valenbergova posvećenost učinila je od njega „simbol građanske hrabrosti“, rekao je Johan Perve, portparol Foruma žive istorije, švedskog državnog tela koje promoviše toleranciju i ravnopravnost među školarcima.
„Za razliku od generacije moje bake i generacije posle nje, koje su mnogo propatile, moja generacija moze da koristi Raula kao nešto pozitivno“, rekla je Sesilija Ahlberg, unuka Lagergrenove. „Kao primer i inspiraciju“.
(Blic)
[adsenseyu2]
