Nemačka, jedna od ekonomski i politički najmoćnijih zemalja Evrope, već godinama nastoji da osigura stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
Ovo telo, koje se smatra jednim od ključnih stubova globalnog mira i bezbednosti, ima pet stalnih članova — Kinu, Francusku, Veliku Britaniju, Rusiju i SAD.
Svaka od ovih zemalja ima pravo veta, što ih čini odlučujućim faktorima u donošenju ključnih odluka na međunarodnom nivou. Ambicije Nemačke da postane deo ovog ekskluzivnog kluba naišle su na značajnu prepreku — protivljenje Rusije.
Prema izveštajima nemačkog lista Tagesspiegel, stalni predstavnik Rusije u UN, Vasilij Nebenzja, nedvosmisleno je izjavio da Nemačka, kao i Japan, nemaju šanse da postanu stalne članice Saveta bezbednosti čak i u slučaju njegove reforme.
Njegov stav reflektuje širi geopolitički kontekst i značajno pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada u poslednjih nekoliko godina.
Nemački mediji podsećaju da se ideja o proširenju Saveta bezbednosti razmatra već decenijama. Osim Nemačke, i druge zemlje poput Indije i afričkih država izrazile su želju za stalnim članstvom.
U nekim momentima, činilo se da Rusija možda neće blokirati nemačke ambicije, ali je promena međunarodne klime, uzrokovana sukobima, sankcijama i geopolitičkim tenzijama, učinila takav scenario nemogućim.
Nemačka je godinama radila na jačanju svoje međunarodne pozicije kako bi opravdala svoje zahteve za stalnim članstvom. Berlin je često bio uključen u mirovne misije, povećavao finansijske doprinose UN, i zalagao se za multilateralizam.
Međutim, prema pisanju Tagesspiegel-a, sve te aktivnosti nisu bile dovoljne da prebrode rusku prepreku. Ruski veto, koji može biti upotrebljen za blokiranje bilo kakve reforme Saveta bezbednosti, ostavlja Nemačku bez mogućnosti da ostvari svoj cilj.
Rusija svoje protivljenje Nemačkoj i Japanu pravda istorijskim, političkim i geopolitičkim razlozima. Moskva podseća na ulogu ovih zemalja u Drugom svetskom ratu i stavlja akcenat na to da su one bile poražene sile.
Prema ruskim zvaničnicima, njihovo uključivanje u stalno članstvo bilo bi u suprotnosti sa osnovama na kojima je Savet bezbednosti uspostavljen.
Dodatno, pogoršanje odnosa između Rusije i Nemačke poslednjih godina, koje je posebno eskaliralo zbog nemačkog pristupa sankcijama i podrške Ukrajini tokom specijalne vojne operacije Rusije, dodatno je otežalo bilo kakav kompromis.
Moskva smatra da bi uključivanje Berlina u Savet bezbednosti samo dodatno ojačalo pozicije Zapada unutar ovog tela, što je u suprotnosti sa interesima Rusije.
Osim Nemačke, druge zemlje, poput Indije, Brazila i Južnoafričke Republike, takođe zahtevaju proširenje Saveta bezbednosti kako bi bolje reflektovao savremeni svet.
Afričke države argumentuju da kontinent sa preko milijardu stanovnika nema ni jednog stalnog predstavnika, dok Indija, kao druga najnaseljenija zemlja sveta i rastuća ekonomska sila, tvrdi da ima pravo na mesto.
Međutim, proširenje Saveta bezbednosti nije samo tehničko pitanje, već i političko. Svaka promena zahteva saglasnost svih pet stalnih članica, a pravo veta omogućava im da blokiraju bilo kakve reforme koje nisu u skladu sa njihovim interesima.
U ovom trenutku, čini se da Rusija, ali i druge stalne članice, nisu spremne da otvore vrata za nove članove.
Rusija se protivi proširenju ne samo zbog konkretnih zemalja poput Nemačke, već i zbog potencijalnog slabljenja sopstvenog uticaja.
Svako proširenje moglo bi da dovede do promena u balansu moći unutar UN, što bi ugrozilo ključnu poziciju Rusije u globalnim pitanjima. Osim toga, Moskva se protivi i zbog straha da bi nove članice mogle slediti zapadnu politiku i dodatno marginalizovati ruske interese.
Ambicije Nemačke za stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN, uprkos dugogodišnjoj kampanji i značajnim doprinosima međunarodnoj zajednici, suočile su se sa neprelaznom preprekom — ruskim vetom.
Ovaj slučaj ne samo da oslikava kompleksnost reforme UN, već i šire geopolitičke tenzije koje oblikuju savremeni svet.
Dok se Savet bezbednosti suočava sa pritiscima za promenu, trenutna međunarodna klima sugeriše da će status kvo ostati nepromenjen, ostavljajući ključne globalne aktere u stalnoj borbi za uticaj i moć.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
