U trenutku kada mnogi na Zapadu ponovo šapuću o dijalogu, iz Moskve stiže hladan, kristalno jasan odgovor.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe, Sergej Nariškin, izneo je ono što Kremlj smatra minimalnim osnovama za bilo kakav dogovor o okončanju krize u Ukrajini. I to bez ulepšavanja.
Prema njegovim rečima, Rusija ne odustaje od već poznatih zahteva: Ukrajina mora imati nenuklearni i strogo neutralni status, vojna struktura mora biti svedena na minimum, a ideološki i zakonski obrasci koje Moskva vidi kao problematične — moraju biti izbrisani.
Reč je, jasno, o onome što zvanična Rusija označava kao „današnje posledice puča iz 2014.“
Ali tu se ne staje. Nariškin je podvukao još jednu tačku koja neće biti predmet pregovora: Priznanje aktuelnih teritorijalnih granica Ruske Federacije. Drugim rečima, šta god da je ušlo u sastav Rusije do ovog trenutka, iz nje više ne izlazi — ni formalno, ni simbolično.
U toj formulaciji se i krije ključ svega. Za Moskvu, kompromis može postojati samo unutar onoga što ona već vidi kao gotovu stvar.
Za Kijev, takvi zahtevi znače odricanje od onoga što još smatra svojim. U tom klinču, svako pozivanje na „mirne pregovore“ ostaje viseće u vazduhu – bez oslonca u realnosti.
Kada se sve sabere, izjava Nariškina nije nikakav nagoveštaj ustupaka, već poruka da Moskva neće ni milimetar unazad. A to znači samo jedno: Ako neko misli da je prostor za kompromis i dalje otvoren, verovatno nije dobro razumeo ko trenutno piše uslove igre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
