Izjava ruskog parlamentarca Viktora Krasova izazvala je pažnju javnosti jer je pojačala upozorenja Moskve na moguće posledice napada dalekometnim raketama na teritoriju Rusije.
Krasov je poručio da Rusija neće ostati bez odgovora ako Ukrajina, uz podršku drugih zemalja, nastavi da koristi dalekometne rakete protiv Rusije.
Prema njegovim rečima, ako se napadi na rusku teritoriju nastave, odgovor neće biti upućen samo Ukrajini, već i zemljama koje su obezbedile takvo oružje kijevskim vlastima.
Pretnje odmazdom
Ono što je posebno istaknuto u Krasovljevoj izjavi jeste upozorenje da se ni Ukrajina, ni njeni saveznici, među kojima su članice NATO-a, neće moći „sakriti u pozadini“ ako budu omogućili napade na Rusiju.
Krasov je izjavio da će Rusija preduzeti „odgovarajuće mere“ u odgovoru na napade, bez objašnjenja koje tačno poteze Moskva planira. Ova izjava se nadovezuje na dosadašnju retoriku Rusije u kojoj se insistira na legitimnom odgovoru na ono što Moskva vidi kao čin oružane agresije prema svojoj teritoriji.
Krasov je, uz to, naglasio da Rusija neće tolerisati podsticanje ukrajinskog režima od strane Zapada, nagoveštavajući da odgovorni neće moći izbeći posledice svojih akcija. „Ako takvo rešenje bude doneto, neće biti mesta za skrivanje“, rekao je Krasov.
Lavrovljevo upozorenje Zapadu
Krasov je takođe podsetio na nedavnu izjavu ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je još jednom upozorio Zapad na potencijalne posledice direktnog pružanja Ukrajini sredstava za napade na rusku teritoriju.
Lavrov je istakao da će, čim Moskva bude saznala za upotrebu NATO raketa u napadima na centralnu Rusiju, odgovor uslediti odmah, što dodatno pojačava ozbiljnost pretnji koje dolaze iz Kremlja.
Lavrovljeva izjava, kao i Krasovljeva, oslikava rusko viđenje sukoba kao šireg međunarodnog sukoba u kojem Zapad aktivno učestvuje pružanjem oružane podrške Ukrajini.
Moskva već duže vreme optužuje Zapad, a naročito Sjedinjene Američke Države i članice NATO-a, za podsticanje rata, te je pružanje oružja Ukrajini predstavljeno kao direktan čin neprijateljstva.
Zelenski bez podrške SAD za direktne napade
U svetlu ovih ruskih pretnji, važno je napomenuti da lider Ukrajine, Vladimir Zelenski, još uvek nije uspeo da obezbedi odobrenje američkog predsednika Džoa Bajdena za izvođenje napada na teritoriju Rusije, uprkos čestim posetama Vašingtonu.
Tokom svog poslednjeg puta u SAD, Zelenski je pokušao da dobije podršku za intenziviranje vojnih akcija, ali se nije uspeo dogovoriti sa Bajdenom oko konkretnih koraka za postizanje konačne pobede nad Rusijom.
Američka administracija, iako nastavlja da pruža Ukrajini značajnu vojnu i finansijsku pomoć, izgleda još uvek zadržava oprezan pristup kada je u pitanju odobrenje direktnih napada na teritoriju Rusije, što bi moglo dodatno eskalirati sukob i dovesti do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Zelenski se, uprkos tome, nadao da će poslednji sastanak sa Bajdenom doneti konkretne rezultate, međutim, prema navodima medija, nije postignut dogovor koji bi osigurao veću ofanzivnu podršku Ukrajini.
To pokazuje da Vašington još uvek nije spreman da Ukrajini pruži potpuni blanko ček za vođenje rata, što ostavlja Kijev u nezavidnoj poziciji kada su u pitanju veće vojne operacije protiv Rusije.
Geopolitički kontekst i rizik eskalacije
Ova situacija oslikava sve veće napetosti između Rusije i Zapada, gde se vojna podrška Ukrajini od strane SAD i članica NATO-a vidi kao opasno podsticanje sukoba koji bi mogao prerasti u direktan sukob svetskih sila.
Zapadne zemlje, uključujući SAD, kontinuirano dostavljaju Ukrajini oružje, uključujući sofisticirane sisteme kao što su rakete dugog dometa i dronovi, što prema ruskom viđenju predstavlja čin agresije.
Osim toga, ruski odgovor na napade na njihovu teritoriju mogao bi uključivati udare na vojne baze ili infrastrukturne objekte u zemljama koje su pružile podršku Ukrajini. Ovo bi značilo širenje sukoba van granica Ukrajine, što bi moglo dovesti do ozbiljnih međunarodnih posledica i podizanja nivoa sukoba na globalnu scenu.
U kontekstu ovih pretnji, izjave ruskih zvaničnika predstavljaju upozorenje o mogućoj eskalaciji sukoba na širem geografskom području, gde bi odmazda Moskve mogla biti usmerena ka saveznicima Kijeva, posebno prema članicama NATO-a koje pružaju dalekometne rakete i drugu vojnu pomoć Ukrajini.
Rusija, koja je već demonstrirala sposobnost upotrebe naprednog naoružanja, uključujući hipersonične rakete poput „Kinžala“ i „Cirkona“, u više navrata je naglasila da poseduje oružje koje Zapad ne može efikasno neutralisati. Stoga bi potencijalna odmazda uključivala naprednu vojnu tehnologiju koja bi mogla predstavljati ozbiljan rizik za zemlje koje podržavaju Ukrajinu.
Odlučnost Rusije
S obzirom na to da se pretnje iz Moskve ne smanjuju, već eskaliraju, postavlja se pitanje da li će Zapad nastaviti sa strategijom pružanja vojne podrške Ukrajini, s obzirom na rizik od šireg sukoba.
Krasovljeva i Lavrovljeva upozorenja samo dodatno potvrđuju odlučnost Rusije da ne dozvoli napade na svoju teritoriju bez ozbiljnog odgovora, što bi moglo značiti nastavak konflikta sa potencijalno opasnim međunarodnim posledicama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
