Rusija pobeđuje ne samo vojno nego u jednako velikoj meri i geopolitički – 88 odsto planete se nije svrstalo uz histeriju NATOstana – kao što nije ni u ekonomsko-finansijskoj sferi. A upravo tu je bojište hibridnog rata
Gvožđem okovani fiktivni „narativ” nametnut širom NATOstana glasi „Ukrajina pobeđuje”. Zašto bi onda promoter proizvođača oružja, a šef Pentagona, Lojd „Raytheon” Ostin još od prošlog februara bukvalno molio ruskog ministra odbrane, Sergeja Šojgua, da odgovori na njegove telefonske pozive, za šta mu je molba tek nedavno uslišena?
A to je nedavno potvrdio jedan od mojih pouzdanih obaveštajnih izvora. Neposredni uzrok tom pozivu bila je panika. Vlada SAD na svaki način želi da obustavi detaljnu rusku istragu – i prikupljanje odgovarajućih dokaza – o američkim ratnim biolaboratorijama u Ukrajini, kako sam to u svojoj prethodnoj kolumni naglasio.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
Taj se njegov telefonski poziv dogodio neposredno posle službene ruske izjave u Savetu bezbednosti UN-a od 13. maja: „U istrazi o Pentagonovim biološkim ‚eksperimentima‘ u Ukrajini pozvaćemo se na članove 5 i 6 Konvencije o zabrani biološkog oružja.” Isto je ponovio i pomoćnik Generalnog sekretara UN-a nadležan za razoružanje, Tomas Markram, iako su svi ostali ambasadori zemalja članica NATO, sasvim predvidivo, bez udubljivanja odbacili sve prikupljene dokaze kao „ruske dezinformacije”.
Šojgu je odavno mogao da predvidi da će do tih poziva doći. Rojters je jedva navodeći već poslovično „službeno lice Pentagona”, spinovao da je do navodno jednosatnog razgovora ipak došlo, ali da iz njega nije proizašao nikakav rezultat. Koješta. Ostin je, prema Amerikancima, zahtevao „obustavu vatre” – što mora da je na Šojguovom licu proizvelo njegov poznati poluosmeh sibirskog mačka. Dobro se zna na koju stranu vetar na terenu duva, kako za Oružane snage Ukrajine tako i za ukronaciste. A on ne donosi samo slom u Azovstalu – on donosi i kijevski sveukupni vojni slom.
Posle pada Popasnaje – ključnog i najbolje utvrđenog ukrajinskog uporišta u Donbasu – ruske i donjecko-luganske snage su linije odbrane probile u još četiri različita pravca: prema severu, severozapadu, zapadu i jugu. A ono što od ukrajinskog fronta još uvek stoji na mestu nastavlja da se mrvi – i to ubrzano, pošto je veliki kotao uspešno razdeljen u mrežu mini-kotlova: tu vojnu propast vlada SAD neće moći prikriti svojim spinovanjem.
I sada, uporedo s razvojem stanja na terenu, treba da očekujemo potpuno razotkrivanje – do krajnjih granica – Pentagonovog reketa sa biološkim oružjem. Jedina „ponuda koja se neće moći odbiti” koja još preostaje vladi SAD bila bi da ponudi nešto zbilja opipljivo, pa da Rusi onda odustanu od svoje pune istrage. A to se neće dogoditi.
Moskva je savršeno svesna da javna objava o ilegalnom radu na zabranjenom biološkom oružju za američku Duboku državu predstavlja egzistencijalnu pretnju. Naročito kada pomoću zaplenjenih dokumenata Rusi uspešno dokažu da je „Big Farma” – u obliku Fajzera, Moderne, Merka (Merck) i Gileada – bila upletena u najmanje nekoliko ovakvih „eksperimenata”. Puno obelodanjivanje dokaza o čitavom ovom lavirintu bilo je od samog početka jedan od Putinovih javno navedenih ciljeva.
Još „vojno-tehničkih mera”?
Tri dana po nastupu u UN, odbor ruskog Ministarstva Inostranih poslova sastao se da razmotri „radikalno promenjene geopolitičke realnosti do kojih je došlo kao rezultat hibridnog rata koji je protiv naše zemlje razvio Zapad – pod navodnim izgovorom zbog situacije u Ukrajini – do sada neviđenog obuhvata i surovosti, a koji uključuje i oživljavanje u Evropi rasističkih shvatanja u obliku najmračnije rusofobije, kao i otvorenog puta za ‘poništavanje’ i Rusije i svega ruskog”.
Zato ne bi trebalo da nas čudi što „agresivni revizionistički kurs Zapada od Rusije zahteva radikalnu reviziju svih svojih odnosa sa neprijateljskim državama”. Treba očekivati i skoro objavljivanje „nove verzije Koncepta spoljne politike Ruske federacije.” Tim novim Konceptom spoljne politike biće dublje elaborirano ono što je Ministar inostranih poslova Lavrov još jednom podvukao na sastanku u okviru 30. Skupštine Saveta za inostranu i odbrambenu politiku: SAD su Rusiji objavile sveobuhvatni hibridni rat. Jedino što još nedostaje, kako sad stvari stoje, jeste i njegova zvanična objava.
Mimo dezinformacija kojima se zamagljuju zahtevi za NATO članstvom Finske i Švedske – slobodno ih zovite „glup i još gluplji Nordijac” – ono što zbilja jeste važno je što to predstavlja samo još jedan slučaj objave rata: mogućnost da projektili sa nuklearnim bojevim glavama budu stacionirani u neposrednoj blizini ruskih granica. Moskva je Fince i Šveđane već upozorila, na pristojan način, da će na to nužno odgovoriti sopstvenim „vojno-tehničkim merama”. A to su tačno iste one reči kojima su Vašington – i njegovi NATO sateliti – pre početka Operacije Z već bili upozoreni šta će se dogoditi.
Podrazumeva se da se stvari pokreću i dalje, uključivanjem Rumunije i Poljske. Bukurešt već poseduje Egis Ašor lansere raketa u stanju da na Rusiju pošalju tomahavke sa nuklearnim bojevim glavama, dok Varšava upravo preuzima iste takve sisteme. Da skratimo priču, deeskalacija nije na vidiku, i svi bi oni mogli na kraju dobiti hipersoničnu posetnicu gospodina Kindžala.
NATO članica Turska se u međuvremenu pravi mutava, pa izbacuje sopstveni spisak zahteva pre bilo kakve spremnosti da razmotri ulazak Nordijaca u ovu igru. Ankara želi ukidanje sankcija uvedenih zbog svoje kupovine sistema S-400, a na vrh stavlja i zahtev da je vrate u program F-35 iz kog je ranije iz istog razloga isključena. Biće zanimljivo gledati sa čim će da izađe „glas njegovog Gospodara” (His Master’s Voice – Jens Stoltenberg, NATO sekretar; prim. prev.) u pokušaju da zavede i opčara Sultana.
Nordijci već angažovani oko autokorektivnog „jasnog i nedvosmislenog stava” protiv PKK i PYD (političkih organizacija turskih i sirijskih Kurda; prim. prev.) izvesno neće zadovoljiti Sultana, koji sa zadovoljstvom nastavlja da muti vodu, pa sada tvrdi kako je i samo kupovanje ruskih energenata za Tursku od „strateškog” značaja.
Suprotstavljanje finansijskom udaru izvedenom prema američkoj vojnoj doktrini „šokiraj i zastraši”
Do sad je već postalo sasvim jasno da Operacija Z sa svojim otvorenim krajem za cilj ima slamanje sile unipolarnog hegemona, širenja bez kraja vazalizovanog NATO-a, ali i svetsku finansijsku arhitekturu – isprepleteni konglomerat koja uveliko nadilazi samo ukrajinsko bojište.
Histerično neprekidno uvođenje zapadnih sankcija na kraju je bilo okidač za ruske dosad sasvim uspešne finansijske kontramere. Hibridni rat se dominantno vodi na ekonomsko-finansijskom bojištu – a igla na skali bola će se za kolektivni Zapad kretati samo na više: inflacija, glad, cene robe, lomovi lanaca za snabdevanje, eksplozija troškova života, osiromašenje srednje klase, a na žalost za široki pojas globalnog juga i čistu glad i krajnje siromaštvo.
U bliskoj budućnosti, onako kako na površinu budu stizali dokazi od samih insajdera, postajaće sve jasnije da je Kremlj u ovoj igri računao i sa finansijskim korakom Zapada kojim su mu direktno oteli 300 milijardi dolara ruskih rezervnih fondova. A to implicira da je – recimo najmanje još od 2016, na osnovu analiza Sergeja Glazjeva – Kremlju bilo jasno da će se to neizbežno dogoditi. Budući da poverenje opstaje kao najčvršći temelj monetarnog sistema, rusko vođstvo je može biti računalo da bi Amerikanci i njihovi vazali možda, vođeni zaslepljujućom rusofobijom, a čim postane gusto, odjednom ispucali sve svoje karte – čime bi nepopravljivo narušili poverenje u „svoj” sopstveni sistem.
Zbog neograničenih prirodnih resursa Rusije, u Kremlju su možda sračunali da bi država ako zatreba uspela da preživi i eventualni finansijski udarac prema američkoj vojnoj doktrini „Shock’n Awe” (engl. šokiraj i zastraši) – pa čak i da na njemu profitira (uključujući rast vrednosti rublje). I tako se sada naslađuju uspehom: otvorili su put padu dolara – a da za to nisu ni morali da zamole g-dina Sarmata da ode i uruči im sopstvenu vizit kartu.
Rusija je čak možda i računala sa pretpostavkom mogućeg velikog povraćaja u zamenu za ta ukradena sredstva. Veliki deo zapadne imovine (u Rusiji) – u ukupnom zbiru vredan čak 500 milijardi dolara – mogao bi biti nacionalizovan, ako se Kremlj na to odluči. Dakle, Rusija pobeđuje ne samo vojno nego u jednako velikoj meri i geopolitički – 88 odsto planete se nije svrstalo uz histeriju NATOstana – kao što naravno nije ni u ekonomsko-finansijskoj sferi. A upravo tu je bojište hibridnog rata na kojem je kolektivni Zapad matiran.
Jedan od koraka koji predstoje biće širenje koordinacije BRIKS-a u pogledu strategije zaobilaženja dolara. No, ništa od do sad rečenog ne bi trebalo da zaseni još uvek nedovoljno sagledane i procenjene sve međusobno povezane reperkusije masovne predaje neonacista Azova u ukronacistanskoj centrali iz Azovstala.
Mitološki zapadnjački medijski „narativ” o herojskim borcima za slobodu nametnut od NATOstana, počev još od februara, sada je rasturen jednim jedinim udarcem. Tome je znak i gromoglasna tišina koja se razlila čitavom dužinom zapadnog medijskog fronta na kojem više nikom ni ne pada na pamet da zapeva onu litavu pesmicu kojom je Ukrajina „pobedila” na Evroviziji.
Ono što se u suštini dogodilo je to da je „creme de la creme” od NATO-a obučenih neonacista, „savetovanih” od vrhunskih Zapadnih eksperata, do zuba naoružanih i ušančenih u protivnuklearnom skloništu u betonskoj utrobi Azovstala, bilo ili uništeno ili prisiljeno da se predaju kao pacovi saterani u ćošak.
Novorusija je ključ obrta
Ruski glavni štab će i dalje svoju taktiku prilagođavati sa ciljem nastavljanja posla započetog u Donbasu – onako kako o tome neprekidno debatuju najbolji ruski analitičari i ratni izveštači. Uskoro će morati da se suoče sa neizbežnim problemom: dok Rusi metodično melju – već rasturenu – ukrajinsku vojsku u Donbasu, dotle se na zapadu Ukrajine obučava i naoružava nova NATO armija.
Postoji realna opasnost da će se u zavisnosti od krajnjih dugoročnih ciljeva Operacije Z – o kojima jedino rusko vojno rukovodstvo sve zna – Moskva izložiti riziku da se za nekoliko meseci suoči sa mobilnijom i bolje naoružanom reinkarnacijom sada demoralizovane vojske koju ovih dana uništava. A upravo to je ono što Amerikanci podrazumevaju pod „slabljenjem” Rusije.
Kako sada stvari stoje, evo nekoliko razloga zašto bi realizacija nove Novorusije mogla postati faktor pozitivnog obrta u igri (game-changer) za Rusiju. Između ostalog to su:
- Ekonomsko-logistički kompleks od Harkova do Odese – duž Donjecka, Luganska, Dnjepropetrovska, Zaporožja, Hersona, Nikolajeva – blisko je uvezan sa ruskom industrijom.
- Kontrolom nad Azovskim morem – koje već jeste de facto „Rusko jezero” – a potom i Crnog mora, Rusija će u celosti ostvariti punu kontrolu izvoznih puteva za prvoklasno žito koje se tu proizvodi. Dodatna dobit bila bi potpuno izbacivanje NATO-a iz te oblasti.
- Sve gore rečeno sugeriše potrebu objedinjenih napora na izgradnji integrisanog kompleksa agrarne i teške industrije – sa dodatnom dobiti u vidu ozbiljnog potencijala za razvoj turizma.
Uz takav scenario, preostali ostatak Ukrajine sa Kijevom i Lavovom, neuključen u Rusiju, a podrazumeva se i neobnovljen, bio bi u najboljem slučaju pretvoren u zonu zabrane leta, a izložen selektivnim udarima artiljerije ili dronova u slučaju da NATO nastavi da i dalje isteruje svoje neobične planove i ideje.
To bi bilo logično privođenje kraju Specijalne vojne operacije usredsređene na precizne udare i sa namernim naglašavanjem očuvanja života civila i infrastrukture uz istovremeno metodično onesposobljavanje čitavog ukrajinskog vojno-logističkog spektra. Za sve to je potrebno vreme. S druge strane, Rusija vremena ima na pretek, dok mi ostali nastavljamo da gledamo kako kolektivni Zapad nastavlja da se strmoglavljuje.
Autor Pepe Eskobar
Izvor Islam Tajms/Stanje stvari, 3. jun 2022.
