Iako hipersonično oružje deluje kao relativno nova oblast, poznate prednosti ovog oružja su očigledne i višestruke jer se može lansirati sa mnogo većih razdaljina, a istovremeno imaju znatno povećanu sposobnost da poraze, izbegnu ili jednostavno unište vazdušnog neprijatelja.
Istraživačka laboratorija USAF konstantno radi na hipersoničnom oružju zamišljenom da se razvije u narednih 10-15 godina, kako bi se „proširile mogućnosti misije USAF-a“ u narednim decenijama, kako se sve više ograničavaju mogućnosti napada SAD-a.
[adsenseyu1]
Pentagon agresivno podstiče razvoj hipersoničnog naoružanja, posebno nakon što je ruski napredak u ovoj oblasti ostavio SAD u zaostatku.
S obzirom na implikacije povezane sa lansiranjem oružja koje može da putuje brzinom i do pet puta većom od brzine zvuka, u toku je niz programa (navodno je u toku oko osam američkih hipersoničnih programa).
Trenutno, najoptimističnija procena je da će početni skup primitivnijih hipersoničnih oružja u SAD-u biti operativan za nekoliko godina. Krajem juna 2019. godine, USAF je izveo prva testiranja leta svog prototipa hipersonične rakete.
Uprkos određenom početnom uspehu u osnovnom testiranju i razvoju hipersoničnog oružja, ostaje još mnogo posla kada je u pitanju tehnologija potrebna za trenutno i buduće hipersonično oružje.
[adsenseyu4]
Stvaranje oružja sa brzinom letenja i do pet puta većom od brzine zvuka, prvenstveno se oslanja na njegovu sposobnost da preživi i neutrališe (ili bar minimizuje) toplotu stvorenu pri ekstremnim brzinama.
Područje fokusa odnosi se na nekoliko složenih aerodinamičkih izazova, kao što je upravljanje protokom vazduha koji okružuje letelicu tokom leta.
Karakteristike protoka vazduha putanje leta hipersoničnog oružja u velikoj meri utiču na održivost i stabilnost sistema – od kojih se većina odnosi na temperaturu, jer prekomerna toplota pri takvoj brzini može da spali oružje.
Povećana toplota donosi i druge izazove, jer povećava toplotni trag oružja, olakšavajući otkrivanje i praćenje. Iz tog razloga, hipersonično oružje – i ICBM takođe – konstruisani su od specijalno izrađenih materijala, otpornih na toplotu.
[adsenseyu1]
Mnogo hipersoničnog oružja konstruisano je kao oružje koje koristi kinetičku energiju, što znači da neće koristiti eksploziv, već će se oslanjati na brzinu i silinu udara za uništavanje ciljeva. Pored toga, hipersonične rakete takođe mogu da budu naoružane i nuklearnim i konvencionalnim bojevim glavama.
Oružane snage SAD-a trenutno su suočene i sa taktičkim i strateškim implikacijama hipersoničnog oružja. Kako borbeni avioni mogu da manevrišu ne bi li izbegli uticaj hipersoničnih SAM-ova, koje Rusija već poseduje?
Štaviše, sateliti sa niskom orbitom, ICBM-ovi i oružja balističke rakete, kao što su presretači na tlu, takođe su ranjivi. Varijable na osnovu kojih hipersonična oružja menjaju ratovanje u osnovi su neograničene. Opasne implikacije za agresivno ratovanje u zapadnom stilu su izuzetno ozbiljne.
Trenutno gore pomenuto oružje koje SAD razvija može dostići brzinu od pet Maha, što jedva da spada u hipersoničnu kategoriju. Sa druge strane, Rusija je već postavila i HGV (hipersonske glisere) i HCM (hipersonične krstareće rakete), postavljene i na brodove i na zemlju, kao i one za vazdušno lansiranje.
[adsenseyu4]
Najvažnije rusko hipersonično oružje, Avangard HGV može da putuje brzinom od 27 Maha, dok je američka AHV (Napredno hipersonično oružje) HGV sposobna da leti samo osam i tek treba da uđe u službu (verovatno sredinom 2020-ih). Ruska hipersonična raketa Kinžal (raspoređena u 2017. godini) ima brzinu od 12 Maha. Američki ekvivalent, AGM-183A ARRV, jedva se uklapa u kategoriju sa svojom brzinom od pet Maha.
Sa druge strane, Rusija je jedina zemlja koja ima mogućnost razmeštanja hipersoničnih protivgradnih i krstarećih raketa na brodu. Cirkon HCM (hipersonična krstareća raketa) je hipersonično oružje brzine devet Maha, zbog čega je bilo koja ozbiljna projekcija mornaričke snage praktično nemoguća za agresivne NATO planere.
SAD već decenijama pokušavaju da stvore hipersonično oružje kao deo pompezno najavljenog programa PGS (Prompt Global Strike). Međutim, nakon niza neuspešnih testova, program je obustavljen u 2012. Najoptimističnije procene su da SAD zaostaju za oko 5-10 godina za Rusijom. Ipak, to je samo u vezi sa razmeštanjem hipersoničnog oružja.
SAD-u će trebati mnogo više vremena da se izbori sa ogromnom prednošću Rusije u oružanim sposobnostima. Štaviše, Rusija odavno poseduje taktičke hipersonične rakete na zemlji – Iskander (raspoređena krajem 2005 / početkom 2006). Njena brzina je šest Maha i ima domet nešto manje od 500 km. Povrh svega, Rusija već razvija antihipersonične radare i SAM-ove.
SAD su potrošile trilione na odbranu od balističkih raketa oko Rusije, što je mnogo teže nego pokušati mecima odbraniti se od metaka. Dok se brzina metaka meri u stotinama metara u sekundi, balističke rakete lete kilometrima u sekundi.
Zamislite metak koji bi mogao da izbegne vaš metak. To su zapravo hipersonici. Čak i Pentagon priznaje da će dostići trenutne ruske mogućnosti tek za 15-20 godina.
Ali, niko ne sme da odgovori: Šta će Rusija tada imati?
Webtribune.rs
