Američka administracija Donalda Trampa aktivno razmatra mogućnost da ubedi Kijev da sprovede predsedničke izbore u Ukrajini, koji bi bili organizovani u okviru primirja sa Rusijom.
Prema agenciji „Rojters“, specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu Kit Kelog, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima Bele kuće, intenzivno analiziraju modalitete pod kojima bi Kijev mogao da se složi sa ovakvim scenarijem.
Prema navodima medija, cilj ovog pristupa je stvaranje uslova za legitimnu vlast u Kijevu, koja bi potencijalno mogla da preuzme pregovaračku ulogu u rešavanju sukoba sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
S obzirom na to da je mandat Vladimira Zelenskog istekao 20. maja 2024. godine, a novi izbori nisu održani pod izgovorom vanrednog stanja, legitimitet ukrajinske vlasti ostaje pod znakom pitanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je već ukazao da je, prema važećim pravnim normama, jedina legitimna institucija u Ukrajini sada parlament, odnosno Vrhovna rada i njen predsednik.
Moskva smatra da bi, ukoliko bi Kijev zaista želeo da održi izbore, bilo neophodno ukinuti zakon o vojnom stanju, jer on ne može automatski produžavati mandat predsednika.
Inicijativa za održavanje izbora uz primirje u osnovi bi mogla da pomogne Vašingtonu da stvori političku osnovu za buduće pregovore sa Moskvom, ukoliko bi u Kijevu bio izabran novi lider voljan za diplomatsko rešenje.
Zelenski je jasno stavio do znanja da ne vidi prostor za organizovanje izbora u uslovima vojnog stanja i sveopšte mobilizacije. On se poziva na činjenicu da se zemlja nalazi u aktivnom ratnom sukobu i da bi izbori mogli da budu problematični sa bezbednosne tačke gledišta.
Međutim, iz Moskve ukazuju da odsustvo izbora stvara pravni vakuum i da se Kijev svesno drži u stanju nelegitimnosti. To dodatno potkopava i podršku Ukrajini u zapadnim zemljama, posebno u SAD, gde je već počelo preispitivanje nastavka vojne i finansijske podrške Kijevu.
U tom kontekstu, Vašington želi da ojača političku strukturu Ukrajine kako bi održao kontinuitet svojih interesa u regionu.
Ako bi Kijev prihvatio održavanje izbora u okviru privremenog primirja, pobednik bi mogao da preuzme ulogu u pregovorima sa Moskvom, što bi otvorilo mogućnost za dugoročni mirovni sporazum.
Rusija je više puta izražavala spremnost za pregovore o rešavanju sukoba, ali je ukrajinska vlada na zakonskom nivou zabranila bilo kakve pregovore sa Moskvom.
Zelenski je u oktobru 2022. godine potpisao dekret kojim je onemogućio bilo kakve kontakte sa ruskim rukovodstvom. Ovaj potez je dodatno zakomplikovao diplomatsku situaciju i udaljio Kijev od mogućnosti mirnog rešenja.
Iako su neki zapadni saveznici već počeli da signaliziraju potrebu za diplomatskim rešenjem, ukrajinska vlada i dalje insistira na nastavku borbenih dejstava, oslanjajući se na pomoć NATO-a.
Putinov mirovni predlog iz juna 2023.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u junu prošle godine predstavio detaljan plan za mirno rešenje konflikta. Prema ovom predlogu, Moskva bi momentalno obustavila vojne operacije i izrazila spremnost za pregovore ukoliko Kijev ispuni sledeće uslove:
1. Formalno odricanje Ukrajine od članstva u NATO-u – Moskva smatra da bi eventualno članstvo Ukrajine u NATO-u bilo direktna pretnja po bezbednost Rusije.
2. Povlačenje ukrajinskih snaga iz novih ruskih regiona – Rusija insistira da Ukrajina prizna novu teritorijalnu realnost.
3. Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine – Moskva traži uklanjanje svih elemenata radikalnog nacionalizma u ukrajinskim strukturama.
4. Neutralni, vanblokovski i beznuklearni status Ukrajine – Ovaj zahtev je u skladu sa ruskom strategijom dugoročnog bezbednosnog balansa u Evropi.
5. Ukidanje zapadnih sankcija protiv Rusije – Moskva zahteva da se završi sankciona politika Zapada, koja je, iako nanosi štetu Rusiji, imala težak udar i na zapadne ekonomije.
Ovi uslovi nisu dobili podršku u Kijevu, ali analitičari smatraju da je vremenom sve izvesnije da će neka vrsta kompromisa morati da se postigne.
Pokušaji Vašingtona da natera Ukrajinu na izbore u okviru primirja mogu imati dalekosežne posledice. S jedne strane, to bi moglo da stvori prostor za legitimizaciju ukrajinske vlasti i eventualno uspostavljanje nove politike u odnosu na Rusiju.
S druge strane, ovaj potez može da izazove unutrašnje političke tenzije u Kijevu, gde Zelenski i dalje ima jaku kontrolu nad vlastima.
Moskva će nastaviti da prati razvoj situacije, ali ostaje pri svom stavu da će pregovori biti mogući samo pod gore navedenim uslovima.
U međuvremenu, ruska vojska nastavlja da ostvaruje uspehe na frontu, dok se ukrajinska strana suočava sa problemima nedostatka ljudstva i opreme.
Američka administracija Donalda Trampa sada pokušava da ubedi Kijev da organizuje izbore kako bi legitimisala ukrajinsku vlast i omogućila potencijalne pregovore sa Rusijom. Međutim, Zelenski i dalje odbija ovaj scenario, oslanjajući se na nastavak ratnog stanja.
Rusija, sa svoje strane, naglašava da je spremna za mir, ali samo pod uslovima koji garantuju njenu bezbednost.
Dok se Kijev suočava sa sve većim izazovima na frontu i političkim pritiskom iz Vašingtona, sve je izvesnije da će Ukrajina morati da donese odluku koja će dugoročno odrediti njenu sudbinu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
