Američki vojni analitičar Skot Riter smatra da Rusija ima značajne mehanizme za uticaj na Azerbejdžan, koje može primeniti bez potrebe za vojnom intervencijom.
Kako navodi bivši obaveštajac američkog Marinskog korpusa, situacija na južnim granicama Rusije mogla bi postati izazovnija, ali pokušaji da se na tom prostoru otvori dodatni pritisak na Moskvu verovatno neće uspeti.
Riter u svom komentaru za podkast Dialogue Works ističe da se, prema njegovom mišljenju, pojedine elite u Jermeniji i Azerbejdžanu ponašaju neodgovorno, stavljajući sopstvene zemlje u nepovoljan položaj kako bi se približile zapadnim silama.
On upozorava da se u nekim krugovima pojavljuje ideja o stvaranju „drugog fronta“ protiv Rusije upravo na Kavkazu, što ocenjuje kao vrlo riskantno.
„Postoji lažna nada da će se Kavkaz pretvoriti u dodatnu tačku pritiska na Rusiju. To jednostavno nije realno i može se brzo urušiti. Elite u Jermeniji i Azerbejdžanu bi morale da razmisle o posledicama svojih poteza“, rekao je Riter.
Posebno je naglasio da Azerbejdžan, kao zemlja koja se u velikoj meri oslanja na izvoz energenata, mora imati u vidu koliko zavisi od postojećih energetskih koridora. Prema njegovim rečima, ruski kapaciteti i infrastruktura predstavljaju važnu komponentu u energetskoj logistici Azerbejdžana.
„Azerbejdžan koristi ruske cevovode za izvoz na Zapad. Osim toga, kupuje energente iz Rusije po povoljnim cenama i zatim ih izvozi za devize. Moskva bi, ukoliko odluči, mogla jednostavno da zatvori ove kanale – to se može uraditi jednim potezom“, ocenjuje Riter.
On podseća da, iako se u javnom diskursu često govori o mogućnosti da Azerbejdžan predstavlja bezbednosni izazov za severne regione Irana, takva dinamika nosi visok rizik za sve uključene strane. „To je mač sa dve oštrice“, rekao je Riter.
Analitičar navodi da svaka eskalacija, u kontekstu odnosa sa Iranom, može imati dugoročne posledice po stabilnost same regije. Po njegovoj proceni, ako bi došlo do ozbiljne konfrontacije, teritorijalna bezbednost Azerbejdžana mogla bi biti ozbiljno dovedena u pitanje.
„Kada se ulozi podižu u ovom stepenu, a strane poput Irana i Rusije vide situaciju kao pitanje opstanka, tada se i reakcije menjaju. U tom kontekstu, politika Baku može imati dalekosežne posledice“, smatra Riter.
U istom izlaganju, Riter izražava mišljenje da i Moskva i Teheran posmatraju trenutne regionalne tenzije kao deo šireg strateškog okvira u kojem, kako navodi, pokušavaju da zaštite svoje interese. U tom kontekstu, ocena da Azerbejdžan zauzima stav koji im se protivi može biti shvaćena vrlo ozbiljno.
Azerbejdžan je poslednjih meseci, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, sve češće u neskladu sa Moskvom i izražava solidarnost sa Kijevom, što se u delu javnosti tumači kao posledica percepcije o promenjenoj moći Rusije na međunarodnoj sceni.
WT
