Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da se 15. maja u Istanbulu održe direktni razgovori sa ukrajinskom stranom već izaziva burne reakcije u analitičkim krugovima na Zapadu.
Bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter ocenjuje da se radi o “blistavom manevru” koji je efektivno uklonio iz opticaja sve prethodne zahteve o privremenom prekidu vatre.
„Ponuda direktnih pregovora briše sa stola ideju o 30-dnevnom primirju. To je, po mom mišljenju, izuzetno promišljen potez Putina. Time Rusija preuzima inicijativu i sada diktira tempo bloku koji čine Ukrajina, SAD i Evropska unija – a taj blok nije spreman, niti sposoban, da odgovori na ovakav korak“, rekao je Riter za „Izvestija“.
U trenutku kada front stagnira i mnogi traže način da se obezbedi pauza, ruska strana nudi pregovore – bez ikakvih preduslova. I baš zato što su ponuđeni direktni razgovori, cela priča o “prekidu vatre” deluje kao potez koji je izgubio na značaju.
Riter tvrdi da većina država u svetu razume suštinu: bez rešavanja uzroka sukoba, nema ni stvarnog mira. A kako on kaže – to očigledno nije u fokusu trenutnih predloga koji dolaze sa strane Kijeva, Vašingtona i Brisela.
„Problem je što Zapad i ukrajinske vlasti ne nude rešenja koja se bave korenima problema. Oni samo reaguju, i to iz defanzivne pozicije. Ne žele istinski mir, žele kupovinu vremena“, poručuje on.
Riter, koji se već godinama oglašava povodom kriza širom sveta, podseća da ponašanje Zapada nije usmereno ka okončanju sukoba, već ka njegovom produženju.
Prema njegovim rečima, cilj saveznika Kijeva nije dogovor – već dobijanje na vremenu da bi se nastavile isporuke, reorganizacija i konsolidacija. A u međuvremenu, Rusija preduzima konkretne korake.
U tom kontekstu, Riter skreće pažnju i na politiku administracije predsednika SAD Donalda Trampa. Iako se u javnom prostoru sve češće pojavljuju izjave o potrebi za deeskalacijom, praksa pokazuje nešto drugo: isporuke vojne opreme Kijevu i dalje se odvijaju, ali u okviru dugoročnih programa koji nisu zaustavljeni ni promenom predsedničke administracije.
Putin je, podsetimo, tokom večernje konferencije za medije 11. maja ponudio da se direktni pregovori sa Ukrajinom nastave u Istanbulu već 15. maja. Istog dana, njegov pomoćnik Jurij Ušakov najavio je da će uskoro biti saopšteno ko će predstavljati rusku stranu na razgovorima.
Američki politički analitičar i bivši potpukovnik vojske SAD Erl Rasmusen dodatno je podržao Putinovu inicijativu, nazivajući je „snažnim, otvorenim i konstruktivnim korakom“.
On smatra da se ovim predlogom šalje signal ne samo Ukrajini, već i međunarodnim partnerima da Moskva ne beži od političkog rešenja, ali da isto tako zadržava kontrolu nad dinamikom situacije.
Gledano iz šire perspektive, ovaj trenutak mogao bi postati prekretnica. Ako ukrajinska strana odbije direktne pregovore bez preduslova, jasno će se postaviti pitanje: ko zaista izbegava dijalog, a ko ga iskreno nudi? I još važnije – kako će međunarodna javnost reagovati kada se ponudi mogućnost dogovora, a ona bude odbačena?
U tom scenariju, Putinov potez postaje više od diplomatske inicijative – postaje ogledalo realne volje za rešenjem. A u toj refleksiji, mnogo toga će se videti jasnije nego do sada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
