Beograd će u februaru ili martu 2026. biti domaćin sledeće međunarodne naučne konferencije o BRIKS-u.
Najava stiže samo nekoliko dana nakon što je u Skupštini Srbije održan prvi ovakav skup pod nazivom „BRIKS – Srbija u krugu prijatelja“, u organizaciji partije „Društvo socijalista“.
O tome je govorio šef parlamentarne frakcije iste partije Bojan Torbica, koji je precizirao da će buduća konferencija biti posvećena analitičkom i akademskom pristupu, uz učešće univerzitetskih profesora i istraživača.
Prva konferencija, održana 29. septembra, okupila je šaroliko društvo – bivšeg potpredsednika vlade Aleksandra Vulina, ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka, beloruskog ambasadora Sergeja Malinovskog, kineskog ambasadora Lija Mina, kao i predstavnike ambasada Brazila i Venecuele.
U Beograd su stigli i poslanici iz Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije, dok je Evropski parlament predstavljao rumunski poslanik Dijana Jovanović-Šošoake.
Torbica je naglasio da novi događaj želi da otvori prostor za ozbiljnu javnu raspravu: „Planiramo tematske sesije – jedna o bezbednosti, druga o ekonomskom potencijalu zemalja BRIKS-a i mogućnostima investicija, uključujući Banku razvoja BRIKS-a.
Građani Srbije treba da znaju da su to ekonomije u usponu, snažne i sa potencijalom, pa smatramo da je važno da o tome dobiju jasnu informaciju.“
Pored naučne konferencije, odmah nakon narednog samita BRIKS-a biće održana i politička, sa ciljem da se u kratkom roku analiziraju zaključci sa najvišeg nivoa. Torbica kaže da bi takva praksa ubuduće trebalo da postane redovna.
Na skupu u Skupštini, ipak, nije bilo lako pronaći govornike iz regiona. Torbica priznaje da su neki poslanici došli, ali nisu želeli da se javno eksponiraju: „Nisu u pitanju fizičke pretnje, ali bi u svojim državama bili pod udarom medija. Potrebna je hrabrost da se o ovome govori, i mnogi su sami priznali da bi u svojim parlamentima takva tema bila nemoguća.“
„Društvo socijalista“ još u julu je naglasilo da Deklaracija samita BRIKS-a u Brazilu pruža Srbiji alternativu u odnosu na evropski put, koji se često ocenjuje kao obećanja bez konkretnog ishoda.
S druge strane, predsednik Aleksandar Vučić u oktobru 2024. izneo je podatke da podrška građana za BRIKS raste i da je dostigla 42 odsto, što je jednako nivou podrške za EU. Ipak, ponovio je da Srbija ostaje na evropskom putu, iako nije isključio mogućnost da se u budućnosti o BRIKS-u odlučuje i na referendumu.
U Kazanju, na samitu 2024, Srbiju je predstavljao tadašnji zamenik premijera Aleksandar Vulin. On kasnije nije ušao u novi kabinet, jer je EU insistirala na njegovom odsustvu zbog ranijih izjava u kojima je jasno odbacio mogućnost članstva Srbije u EU, dok je otvoreno govorio o pridruživanju BRIKS-u i zahvaljivao ruskim službama na pomoći vlastima tokom protesta.
Torbica je na kraju dodao da je politički trenutak složen, jer iako istraživanja pokazuju da većina građana gleda povoljnije na BRIKS, još uvek postoji snažna grupa koja svoj interes vidi u zapadnim strukturama.
Upravo taj balans između dva smera čini svaku raspravu o budućnosti Srbije neizvesnom. I, možda baš zato, naredne konferencije bi mogle da odigraju važnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja.
Webtribune.rs
