Na zgradama oko administracije predsednika Srbije primećeni su snajperisti, što je dodatno podiglo tenzije usred masovnih protesta koji traju već četiri meseca.
Prisustvo snajperista, kako prenosi dopisnik RIA Novosti, potvrđeno je na zgradama Skupštine Srbije i Ustavnog suda. Sama Skupština je pod jakim policijskim obezbeđenjem, dok su gusti kordoni policije raspoređeni i oko Pionirskog parka, gde se nalazi šatorski kamp pristalica predsednika Aleksandra Vučića.
Pojačane bezbednosne mere i hapšenja među demonstrantima
Osim uniformisanih snaga, u gomili demonstranata prisutni su i pripadnici službi bezbednosti u civilu, koji su, kako se izveštava, već uhapsili jednog od aktivnijih učesnika protesta i sproveli ga sa lica mesta pred okupljenim novinarima.
Situacija na terenu je izuzetno napeta, a broj demonstranata u centru Beograda nastavlja da raste. Među učesnicima protesta primećene su i grupe traktorista i motociklista, što dodatno doprinosi dinamici dešavanja.
Povod za proteste i reakcije vlasti
Demonstracije, koje ne jenjavaju već četiri meseca, inicirane su nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je usled obrušavanja nadstrešnice poginulo 15 osoba.
Opozicija i studentske grupe su ovu nesreću iskoristile kao povod za talas protesta protiv vlasti, optužujući ih za nemar i nesposobnost da obezbede infrastrukturu i bezbednost građana.
Subota je u opozicionim i studentskim krugovima označena kao „Dan D“, kada se očekuje najveće okupljanje do sada. Organizatori su putem društvenih mreža pozvali na masovan dolazak u Beograd, nadajući se prisustvu nekoliko stotina hiljada ljudi.
Međutim, predsednik Vučić je u petak izjavio da protest nije zvanično prijavljen i da vlast nije dala odobrenje za njegovo održavanje, ali je uprkos tome naložio policiji i državnim službama da obezbede sigurnost okupljenih.
On je naglasio da će svako ko napadne demonstrante biti uhapšen, kao i svaki demonstrant koji napadne druge. Istovremeno, pozvao je policiju da ne koristi silu, osim u krajnjoj nuždi.
Međunarodne reakcije i upozorenja
Masovni protesti izazvali su reakcije međunarodnih diplomatskih predstavništava u Beogradu. Ruska i američka ambasada, kao i druge misije, izdale su upozorenja svojim građanima, preporučujući im da izbegavaju mesta gde se okuplja veliki broj ljudi. Ove mere naglašavaju ozbiljnost situacije i mogućnost izbijanja sukoba na ulicama Beograda.
Bezbednosni problemi i sabotaže u saobraćaju
Napetost dodatno pojačava izveštaj državnog preduzeća zaduženog za železnice Srbije, koje je obustavilo međugradski železnički saobraćaj zbog pretnji terorističkim aktom.
Osim toga, mediji prenose da su pojedini autobuski prevoznici iz provincije otkazali polaske za Beograd, što može otežati dolazak demonstranata iz drugih delova zemlje.
Analiza: Da li se Srbija suočava sa destabilizacijom?
Ono što je očigledno jeste da se Srbija nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi. Protesti, koji su počeli zbog nesreće u Novom Sadu, prerasli su u šire nezadovoljstvo režimom i optužbe na račun vlasti.
Demonstranti sve glasnije izražavaju negodovanje zbog načina na koji je država vođena, dok vlast pokušava da situaciju drži pod kontrolom, koristeći kombinaciju represivnih i smirujućih mera.
Prisustvo snajperista na zgradama u centru Beograda ukazuje na ozbiljnost situacije, jer se takve mere obično preduzimaju u slučajevima kada postoji realna pretnja nasiljem ili pokušajem državnog udara.
Pitanje je da li je prisustvo snajperista preventivna mera ili znak da bezbednosne strukture očekuju eskalaciju sukoba.
S obzirom na to da su i međunarodni akteri uključeni, jasno je da situacija u Srbiji privlači pažnju velikih sila. Rusija i SAD imaju različite interese u regionu, a potencijalna politička nestabilnost u Srbiji može biti iskorišćena u širim geopolitičkim igrama.
Vučić se nalazi u nezavidnoj poziciji, pokušavajući da balansira između interesa Zapada i Rusije, dok istovremeno održava unutrašnju stabilnost.
Mogući scenariji razvoja situacije
U zavisnosti od broja okupljenih i reakcije policije, postoje različiti mogući ishodi:
Mirno razilaženje protesta – Ako demonstracije proteknu bez većih incidenata, vlast će moći da tvrdi da je Srbija demokratska zemlja gde su protesti dozvoljeni, ali će nezadovoljstvo i dalje tinjati.
Sukobi i represija – U slučaju nereda, vlast može primeniti represivne mere, što bi moglo izazvati još veće proteste i pojačanu međunarodnu pažnju.
Politička kriza i vanredni izbori – Ukoliko se situacija dodatno pogorša, moguća je opcija raspisivanja vanrednih izbora kao pokušaj da se smiri narod.
Strana intervencija i pritisak – Ako Zapad proceni da je situacija pogodna za intervenciju, mogli bismo videti jači diplomatski ili ekonomski pritisak na Beograd.
Protesti u Beogradu predstavljaju test za vlast, ali i pokazatelj koliko je opozicija u stanju da mobiliše narod. S obzirom na prisustvo snajperista, pojačane bezbednosne mere i međunarodna upozorenja, jasno je da se situacija pažljivo prati i da postoji bojazan od eskalacije.
Ključno pitanje je kako će vlast reagovati i da li će se izbeći scenario koji bi Srbiju mogao gurnuti u još veću nestabilnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
