Najveće misteriozno ubistvo svih vremena je zbunjivalo kriminologe više od jednog veka i dovelo do nastanka mnogih knjiga, filmova i teorija, od uverljivih do potpuno bizarnih.
Ali sada, zahvaljujući savremenoj forenzici, Rasel Edvards je za Mail otkrio pravi identitet Džeka Trboseka, serijskog ubice odgovornog za najmanje pet jezivih ubistava u Vajtčepelu u istočnom Londonu tokom jeseni 1888. godine.
Uprkos ogromnim naporima policije, počinilac je izbegavao hapšenje, stvorivši misteriju, a vremenom je ime Džek Trbosek postao sinonim za samog đavola.
Šal pronađen na telu Ketrin Edovs, jednoj od Trbosekovih žrtava, je analiziran i utvrđeno je da sadrži DNK njene krvi kao i DNK ubice. Biznismen Rasel Edvards, 48 godina, je kupio šal na aukciji i angažovao za pomoć dr Džerija Louhelajnena, svetski priznatog stručnjaka u analiziranju genetskih dokaza sa istorijskih mesta zločina. Inače, dr Džeri radi kao docent na univerzitetu u Liverpulu, ali radi i za Interpol.
Koristeći najsavremenije tehnike, dr Louhelajnen je uspeo da izvuče 126 godina staru DNK iz materijala i uporedi sa DNK potomka žrtve Ketrin Edovs i potomka osumnjičenog, i one su se poklopile.
Rasel Edvards je u martu 2007. godine, u aukcijskoj kući prvi put video krvav šal koji je bio iz dva velika dela – prvi 187cm x 65cm, drugi 61cm x 48cm – i, uprkos mrljama, mnogo lepši od bilo kog artefakta povezanog sa Trbosekom. Šal je bio uglavnom plav i tamno braon, sa šarom Miholjdanske tratinčice – crvenom, oker žutom i zlatnom na oba kraja.
Delovi šala su pronađeni pored tela Ketrin Edovs i natopljeni njenom krvlju. Nije bilo dokaza o poreklu šala, iako je Rasel posle aukcije dobio pismo od njegovog prethodnog vlasnika koji je tvrdio da je njegov predak bio policajac prisutan na mestu ubistva i da ga je uzeo.
[adsenseyu4]
Za ovaj 126 godina star slučaj, Rasel se zainteresovao i rešio da sprovede detaljno istraživanje nakon gledanja filma sa Džoni Depom “From Hell”. Film je podstakao njegovu radoznalost o ubistvima iz 1888. godine, kada je pet a možda i više prostitutki iskasapljeno.
Ovo istraživanje mu je postalo hobi. Posetio je Nacionalni arhiv u Kevu da vidi koliko originalne papirologije i dalje postoji. Bio je ubeđen da postoji nešto što je propušteno.
Kada je pomislio da je sve izgubljeno, pročitao je u novinama članak o prodaji šala. Njegov vlasnik, Dejvid Melvil-Haies, veruje da je bio u posedu njegove porodice od ubistva Ketrin Edovs, kada je njegov predak, vodnik Amos Simpson, pitao svoje nadređene da li bi mogao da ga uzme da da svojoj ženi, krojačici. Neverovatno, ali odložen je i nikada se nije prao, i prenosio se od Dejvidove prababe, Meri Simpson, do njegove bake, Elize Smit, a zatim do njegove majka, Elize Mils, kasnije Hejs.
1991. godine Dejvid ga je dao u muzej, gde je bio smešten u skladištu, a ne izložen zbog nedostatka dokaza o poreklu. 2001. godine Dejvid ga je povratio. 2006. godine je sproveden jedan forenzički test na njemu za Kanal 5.
Ono što je Raselu privuklo pažnju bile su šare Miholjdanske tratinčice. Danas hrišćanski praznik Miholjdan je u viktorijanska vremena je bio poznat kao kvartal kada su izmirivane zakupnine i dugovi.
Aron Kosminski (desno) i drugi osumnjičeni (levo)
Rasel je otkrio da su datumi Miholjdana: 29. septembar u hrišćanskoj crkvi i 8. novembar u Istočnoj pravoslavnoj crkvi i da se ta dva datuma poklopaju sa datumima poslednja dva ubistva. 29. septembra je ubijena Elizabet Strajd i Ketrin Edovs, a 8. novembra Meri Džejn Keli.
Rasel je smatrao da nema smisla da je tako skup šal pripadao Edovs jer je ona bila toliko siromašna da je založila svoje cipele dan pre svog ubistva. Ali, da li je Trbosek doneo šal sa sobom i ostavio ga kako bi pokazao šta će sledeće da uradi?
Alan Mek Kormak, upravnik Muzeja kriminala, poznatog kao Crni muzej je rekao Raselu da je policija uvek verovala da se zna identitet Džeka Trboseka. Glavni inspektor Donald Svanson, zadužen za istragu, ga je imenovao u svojim beleškama: Aron Kosminski, poljski imigrant koji je pobegao u London sa svojom porodicom u ranim 1880-im. Kosminski je uvek bio jedan od tri najosumnjičenija.
Često se pominje da je bio frizer u Vajtčepelu. Bio je teško mentalno bolestan, verovatno paranoidni šizofreničar koji je patio od auditivne halucinacije a opisivan je i kao ženomrzac sklon samozadovoljavanju. Mek Kormak je rekao da policija nije imala dovoljno dokaza da ga osudi, uprkos identifikaciji od strane svedoka.
Pošto je Džeri pristao da u slobodno vreme sprovede testove na šalu, počeli su 2011. godine, i tada je Džeri, specijalno analizirajući fotografije pomoću infracrvene kamere ustanovio da mrlje nisu bile samo od krvi, već je bilo i tragova sperme. Takođe je pronašao dokaze o rasporenim delovima tela tokom napada. Ubica je izvadio jedan bubreg Ketrin Edovs.
Delovalo je nemoguće da se izvuče DNK iz mrlje na šalu jer su uzorci bili previše stari. Zato je Džeri koristio tehniku zvanu „usisavanje“ koju je sam razvio. “Usisavanje” predstavlja povlačenje originalnog genetskog materijala iz dubine tkanine.
On je napunio sterilnu pipetu sa tečnošću “buffer” (rastvor koji stabilizuje ćelije i DNK), i ubrizgao je u tkaninu da otpusti materijal zarobljen u tkanju tkanine bez oštećenja ćelija, a zatim ga usisao. Kada je uporedio dobijeni DNK sa DNK uzetim iz brisa potomka Ketrin Edovs, oni su se poklopili.
[adsenseyu4]
Za ovo je koristio ne genomsku DNK, koja se koristi u skorijim slučajevima, već mitohondrijsku DNK koja se prenosi isključivo po ženskoj liniji i opstaje duže.
Zato su morali da nađu direktnog potomka Ketrin Edovs po ženskoj liniji, ženu po imenu Karen Miler, koja je daleka praunuka Edovs. Takođe su našli i jednu ženu koja je potomak Kosminskijeve sestre Matilde, koje su imale iste DNK mitohondrija i ona je dala bris iz usta.
Zatim je koristio novi process zvani genetsko pojačanje da bi kopirao DNK 500 miliona puta i ostavio ga da se profiliše. Tako je imao profil koji je mogao da se uporedi sa ženskim potomkom Kosminskijeve sestre, koja im je dala uzorak DNK iz usta. Prvi lanac DNK pokazao je poklapanje 99,2 %, a kod analize drugog lanca bilo je poklapanje 100%. Ovom tehnikom, na osnovu izvađene DNK, mogao je da utvrdi etničko i geografsko poreklo osumnjičenog kao i da je imao tamnu kosu.
Isti metod koristio je i za tragove sperme na šalu. Uz pomoć dr Dejvid Milera su 2012. godine pronašli preživele ćelije koje su bile iz epitela.
Sedam godina nakon kupovine šala su uhvatili Aron Kosminskija. Kosminski je imao 23 godine za vreme ubistava, i živeo sa dva brata i sestrom u Grinfild ulici, samo 200 metara od mesta gde je ubijena treća žrtva, Elizabet Prosto. Kosminski nije bio član kraljevske porodice, ili ugledni hirurg ili političar. On je bio jadno stvorenje, ludak koji je ostvarivao seksualna zadovoljstva mučeći žene do smrti na najbrutalniji način. Umro je u duševnoj bolnici u 53-oj godini.
Kada je reč o identitetu Džeka Trboseka, pre njihovog otkrića, postojalo je oko 100 osumnjicenih uključujući i unuka kraljice Viktorije – princa Alberta Viktora, vojvodu od Klarensa, slikara postimpresionizmaa Valtera Sikert i bivšeg liberalnog premijera Vilijam Gledstouna.
(Webtribune.rs)
