Broj bankrota kompanija u Nemačkoj porastao je na najviši nivo u poslednjih deset godina, navodi se u studiji Hale instituta za ekonomska istraživanja (IVH). U julu je registrovano 1.406 bankrota ortačkih društava i korporacija, što je 20 odsto više nego prethodnog meseca i 37 odsto više nego godinu dana ranije.
Trenutna brojka je takođe 46 odsto iznad julskog proseka za godine od 2016. do 2019, odnosno vreme pre pandemije korone, piše „Handesblat“.
– Značajno povećanje broja nelikvidnosti pogađa sve sektore. Međutim, to je posebno primetno u proizvodnom sektoru. Posle 100 nesolventnih industrijskih preduzeća u junu, što je odgovaralo proseku za poslednjih dvanaest meseci, taj broj je sada porastao na 145 – precizira se u studiji.
Prema analizi IVH, skoro 10.000 radnih mesta je pogođeno u najvećih deset odsto kompanija čija je nelikvidnost prijavljena u julu. Insitut procenjuje da zatvaranje velikih poslodavaca „može dovesti do visokih i trajnih gubitaka prihoda i plata za pogođene zaposlene“.
– Očekujemo da će broj bankrota blago opasti u avgustu, a zatim ponovo porasti u septembru – rekao je šef odeljenja za strukturne promene i produktivnost Instituta Stefan Miler, što znači da će broj bankrota verovatno ostati konstantno iznad nivoa pre pandemije korone.
Istovremeno, godišnja stopa inflacije u Nemačkoj je porasla sa junskih 2,2 odsto na 2,3 odsto, objavio je nemački Savezni zavod za statistiku.
Cene hrane u Nemačkoj su u julu porasle za 1,3 odsto međugodišnje, ubrzavši u odnosu na junskih 1,1 odsto, dok je inflacija u sektoru usluga ostala stabilna na 3,9 odsto.
Kako se navodi, cene energije su pale za 1,7 odsto međugodišnje, usporivši u odnosu na junski pad od 2,1 odsto. Na mesečnom nivou su cene u Nemačkoj porasle za 0,3 odsto, što je najveći rast za poslednja tri meseca.
Nemačka inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, koji koristi Evrostat, u julu je porasla za 2,6 odsto međugodišnje i za 0,5 odsto mesečno, što je u oba slučaja brži rast nego u prethodnom mesecu.
Trajni pad ekonomije
Nemačka ekonomija je trenutno u trajnom padu, navodi se. U prvom kvartalu bruto domaći proizvod je porastao za 0,2 odsto. Međutim, posle toga je u proleće usledio pad od 0,1 odsto, jer se manje ulagalo u sisteme kao što su mašine i zgrade.
Mnogi stručnjaci očekuju anemični uzlet u drugoj polovini godine, jer se veliki delovi privrede žale na nedostatak porudžbina.
(Novosti.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
