Makronov zaokret prema diplomatiji, miru i reformi svetskog poretka, uključujući obnovu odnosa sa Rusijom, može se posmatrati u kontekstu nekoliko faktora, kako unutrašnjih tako i međunarodnih.
1. Unutrašnja politička dinamika
Francuska se suočava sa ekonomskim problemima, uključujući inflaciju, rastuće troškove energije i nezadovoljstvo građana zbog socijalnih i ekonomskih reformi koje Makronova vlada sprovodi.
Ovi problemi su dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i sankcijama protiv Rusije, koje su dovele do rasta cena energije u Evropi.
Makronu je potrebna stabilnost kako bi fokus preusmerio na rešavanje domaćih problema, a poboljšanje odnosa sa Rusijom može da pomogne u stabilizaciji energetskog tržišta.
2. Evropska energetska kriza
Evropska unija, uključujući Francusku, suočava se sa ozbiljnim energetskim izazovima zbog sankcija koje su nametnute Rusiji.
Rusija je jedan od glavnih izvoznika energije, i potreba za stabilizacijom tržišta prirodnog gasa i nafte mogla je doprineti promeni stava prema Rusiji.
Francuska, kao značajan deo EU, želi da izbegne dalje pogoršanje ekonomske situacije i energetske krize, koja direktno utiče na svakodnevni život građana.
3. Geopolitički pritisak
Makron je svestan da su Sjedinjene Američke Države i NATO trenutno glavni akteri u ukrajinskom sukobu, ali rastuće razlike među zapadnim saveznicima, posebno u vezi sa obimom i dugoročnom strategijom prema Ukrajini, podstiču evropske lidere da razmotre alternativne pristupe.
Makron možda vidi šansu da postane lider u stvaranju evropske diplomatije koja je nezavisnija od američke politike i koja može da pruži dugoročnije rešenje za sukob sa Rusijom.
4. Rastući pritisak da se pronađe diplomatsko rešenje
Rat u Ukrajini traje duže nego što su mnogi zapadni lideri očekivali, a ruska ekonomija pokazuje otpornost uprkos sankcijama.
Francuski predsednik može smatrati da nastavak vojne eskalacije neće doneti odlučujuću pobedu, već samo dugoročne patnje. Stoga, Makron možda traži mir kao jedino održivo rešenje koje može doneti stabilnost u Evropi.
5. Globalne reforme
Makronov poziv na reformu svetskog poretka odražava njegovu ambiciju da se prilagodi novim globalnim okolnostima u kojima multipolarni svet postaje realnost.
Porast uticaja Kine, Rusije i drugih država izvan zapadnog bloka može zahtevati novi pristup globalnoj politici i diplomatiji. Francuska teži da zadrži ulogu globalnog aktera, ali u svetu koji više nije definisan isključivo zapadnim interesima.
Ko je mogao uticati na promenu stava?
Unutrašnji pritisci: Francuski političari i biznismeni, naročito oni povezani sa energetskim sektorom, mogli su izvršiti pritisak na Makrona da preispita svoju podršku Ukrajini i sankcije Rusiji.
Evropski lideri: Postoji jasna razlika između interesa zapadnoevropskih i istočnoevropskih zemalja u vezi sa sukobom. Neke zemlje, poput Nemačke, imaju slične ekonomske interese kao i Francuska kada je reč o energiji i odnosima sa Rusijom, pa su možda poslužile kao podsticaj za promenu politike.
Geopolitički realitet: Produženje sukoba bez jasnog pobednika moglo je podstaći Makrona da prihvati realnost da dugoročni sukob iscrpljuje Francusku i EU, dok druge sile poput Kine i Indije jačaju.
Zaključak: Makronov zaokret može biti rezultat kombinacije ekonomskih i geopolitičkih pritisaka, uz prepoznavanje da dugotrajni sukob sa Rusijom neće doneti stabilnost ni Evropi ni Francuskoj.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
