Niko ne želi da zvuči kao prorok propasti, ali vreme je da se prizna puni obim onoga što se potencijalno odvija u Ukrajini.
Zapad ima istoriju naoružavanja i podrške različitim grupama u sukobima kako bi unapredio svoju agendu. Nedavni sukob u Siriji je primer za to.
Međutim, ovoga puta Zapad ne naoružava i ne podržava još jednu otrcanu organizaciju poput „Slobodne sirijske armije“. Ona naoružava i podržava drugu najveću vojsku u Evropi posle Rusije, ili koja je bila druga najveća armija u Evropi.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Sve dok Rusija nije pokrenula svoju „specijalnu vojnu operaciju“, ukrajinske oružane snage bile su veće od onih u Francuskoj i Nemačkoj zajedno. Sa oko 700.000, većina njih su bili dobrovoljci koje su obučavale i opremale druge članice NATO-a.
Od tada je rat drastično smanjio te brojke za više od 150.000, ako ne i više.
[adsenseyu1]
Do ruske „specijalne vojne operacije“, kontinuirano vojno jačanje Ukrajine uz pomoć Zapada, samo je pojačalo zabrinutost Moskve da će se Kijev pridružiti NATO-u. Dakle, zajedno sa upornim izveštajima o progonu ljudi koji govore ruski u istočnoj Ukrajini, Moskva je osećala opravdanje da preduzme akciju. Otuda ruska „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini.
Međutim, Moskva nije u potpunosti shvatila puni obim zapadnih planova za Ukrajinu. Jer baš kao što su koristili Slobodnu sirijsku armiju protiv predsednika Asada, Zapad je nameravao da iskoristi ukrajinske snage kao zastupnike protiv Rusije.
Zato je Rusija, kada je pokrenula svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u februaru 2022, to učinila sa nedovoljnim brojem ljudstva. Nije očekivala vođenje dugotrajnog rata, jer je Putin računao na brzo rešenje u vidu ograničene vojne operacije.
U stvari, do aprila 2022. činilo se da njegovi planovi zapravo funkcionišu, nakon što je predsednik Zelenski signalizirao da je spreman da pregovara sa Rusijom.
[adsenseyu4]
Nakon što je Boris Džonson, iznenađujuće nenajavljeno posetio Kijev, više nije bilo govora o sporazumnom rešenju sa Moskvom. Možemo samo pretpostaviti, da je tadašnji britanski premijer Džonson upozorio Zelenskog, da ne ulazi u bilo kakav mirovni sporazum.
Tek tada je Rusija shvatila protiv čega se zapravo suočava, i tek tada je počela da mobiliše dovoljan broj ljudstva.
NATO se dugo spremao za ovaj rat protiv Rusije u kome će se boriti do poslednjeg Ukrajinca, jer Zapad je godinama unazad odlučio, da je Rusija najveća prepreka njegovim planovima za globalnu dominaciju.
Shodno tome, kao i u Siriji, dogovoreno je da će se i sa Rusijom baviti upotrebom „proksi rata“ za podsticanje neslaganja i sukoba među različitim državama i etničkim grupama, koje čine Rusku Federaciju.
Plan je bio rasparčavanje sastavnih delova Ruske Federacije i to je ono čemu smo sada svedoci sa Ukrajinom.
Moramo da shvatimo da se vodi veliki rat, koji je odneo stotine hiljada života i poslao više od 8 miliona izbeglica u bekstvo. Štaviše, ovo je možda samo početak.
Putin i njegovi vojni komandanti sigurno su shvatili, da je Zapad glavna pokretačka snaga sukoba. Dakle, ako Rusija želi da to popravi, onda moraju razmišljati o suočavanju sa korenima rata, a to znači da ruski vojni komandanti sada moraju da razmišljaju o udaru na Zapadnu Evropu i šire.
(Karl Džons blog)
Preveo i adaptirao: Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
