Izvesno je da će pored kineske, turske i južnoafričke inicijativa biti još mirovnih predloga za rešenje ukrajinske krize, ali Miša Đurković sa Instituta za evropske studije ne veruje da one mogu da dovedu do skorog prekida sukoba. On je uveren da će rat trajati do američkih izbora.
Treba se podsetiti, kaže naš sagovornik, samo sukoba u Jugoslaviji koji je trajao od 1991. do 1995, a svakih godinu dana bilo je mirovnih inicijativa.
„Bojim se da će rat trajati sigurno do izbora u SAD, odnosno do tamošnje promene vlasti. Ma koliko Evropi bio neophodan taj mir, ona je ipak od 2022. svedena na nivo beznačajne kolonije. Ne smemo da zaboravimo paralelu sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji, jer se odnos prema Srbima tretirao kao pledoaje za buduće delovanje prema Rusiji i na postsovjetskom prostoru,“ rekao je Đurković.
Otvorite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti
Dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš naveo je nedavno da grupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom tajno poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da okonča sukob, čak i po cenu njegove ostavke. Poljska, naglašava Đurković, ima ogroman interes da se konflikt zaustavi, jer neosporno trpi veliku štetu, a sa druge strane, ukrajinski građani u Poljskoj imaju sve benefite.
Svi ti mirovni predlozi su pokušaji međunarodne zajednice da na neki način posreduje i smiri situaciju ali kada sa druge strane, vidite količinu oružja koju su u Ukrajinu poslali Amerikanci, Nemci pa sada i Britanci, kraju konflikta teško da se nazire kraj.
[adsenseyu1]
Ukrajina u NATO znači treći svetski rat
Stav američkog nekadašnjeg državnog sekretara Henrija Kisindžera da bi rat mogao da se zaustavi ako Ukrajina postane članica NATO, Đurković ocenjuje kao nerealan i tvrdi da bi se dogodilo upravo suprotno – počeo bi treći svetski rat.
„Svi govorimo o kraju unipolarnog sveta i početku multipolarizma ali su to procesi koji traju više decenija ali se sve svodi na to da je unilateralna snaga SAD sve slabija kako u bliskoistočnim zemljama tako i u Turskoj. Sporazum između Irana i Saudijske Arabije koji je Kina uspela da napravi je istorijski, a to je i dobar put za smirivanje tamošnje situacije posle dužeg vremena. To naravno ne odgovara Vašingtonu ali se njihovo slabljenje moći ogleda u nemogućnosti da ponovo isprovociraju neki konflikt,“ rekao je on.
Kina glavna meta Zapada
Jasno je, dodaje Đurković, da je Kina glavna meta Zapada i pokušaja njegove dominacije u svetu. Kao dobar primer on navodi da se duž celog „Puta svile“ izazivaju nemiri i ratovi i da ništa od toga nije slučajno. Pokušavaju da spreče kineski ulazak na zapadno tržište i realizaciju njihovih projekata. Ipak, Đurković je kategoričan, on tvrdi da mnogo stvari u svetu zavisi od američkih izbora.
[adsenseyu4]
„Samo treba da se setimo našeg iskustva za vreme Trampove vladavine. Te četiri godine su nam se „skinuli s vrata“ – nije bilo pritisaka oko Republike Srpske i Kosova, a u Crnoj Gori je pao Milo Đukanović. A pogledajte u kakvoj smo situaciji danas, samo dve godine nakon Bajdenove vladavine,“ naglasio je naš sagovornik.
Erdogan presekao evroatlantističku politiku na Balkanu
Ipak, izbori koje su mnogi zapadni mediji ove godine ocenili kao presudne održani su u Turskoj, ali ćemo predsednika saznati tek nakon drugog kruga koji se održava 28. maja.
Zbog toga što je Turska pokrovitelj muslimanskog sveta na Balkanu, Đurković ističe ulogu te zemlje. U tom smislu, naglašava on, mi odnose sa našim susedima moramo da gradimo i preko velikih sila kao što je Turska, a to što se dešava od 2016. posle propalog puča, jeste evidentan pokušaj diplomatskog raprošmana, dosta uspešnog, između Srbije i Turske koji kao rezultat ima činjenicu da su Milorad Dodik i Bakir Izetbegović podržali Redžepa Tajipa Erdogana.
„Bitno je da nam iz Turske više ne dolaze poruke „Turska je Kosovo, Kosovo je Turska“, a to je stopirano, jer je Erdogan presekao evroatlantističku politiku Mevluta Čavušoglua. Na nivou programa Kemal Kiličdaroglu se zalaže za neku vrstu zapadnog usmerenja i povratku liberalizaciji.
S druge strane, Erdogan je na udaru zbog vođenja spoljne politike i dobrih odnosa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. S obzirom i na to što je pored prodaje barjaktara Ukrajini Erdogan uspeo da se nametne kao jedan od posrednika u tom sukobu, on je čovek koji treba da uđe udžbenike,“ podvukao je Đurković.
Nataša Milosavljević (Sputnik)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
