Odlazak u prošlost DPS, partije Mila Đukanovića, posle trideset godina vladavine, kako se očekuje, relaksiraće građane Crne Gore da na predstojećem popisu stanovništva, u proleće iduće godine, izađu i slobodno iskažu svoje versko, nacionalno i jezičko osećanje.
Minule popise obeležile su tenzije, pritisci, antisrpska histerija režima Đukanovića, ali čak i u takvom ambijentu, broj Srba u Crnoj Gori enormno je počeo da raste, pa je 2011. godine on bio 28 odsto.
Ako vratimo točak istorije unazad, videćemo da su se 1909. čak 95 odsto stanovnika izjašnjavali kao Srbi, dok, recimo, informbirovske 1948. tek 1,78 odsto.
– Rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori stvorili su novi društveni ambijent za nacionalno izjašnjavanje, jer su poslednja dva popisa bila traumatična za veći deo stanovnika, ako se uzmu u obzir pritisci i ucene odlazećeg režima. Godinama se veštački gradio tzv. crnogorski identitet, od jezika do crkve na antisrpskoj matrici – kaže univerzitetski profesor dr Ljiljana Vujadinović.
ŠOKANTNA TVRDNJA RUSKOG POLITIKOLOGA: Rusija mora hitno da iz Azerbejdžana eliminiše Tursku jer će krenuti i na Moskvuhttps://t.co/yqZw4IdRvV
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 3, 2020
Ona objašnjava da su „strah od nemogućnosti zaposlenja, strah za gubitak radnog mesta, strah da ćete biti prokazani i da ćete biti tretirani kao građani drugog reda ako se izjasnite kao pripadnik srpske nacionalnosti“, kreirani od strane dominantne partijske ideologije.
Na rukovodećim funkcijama u državnim institucijama gotovo da i nema onih koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Sve se radilo da na popisu sledeće godine broj Srba bude sveden na oko desetak odsto.
Izglasavanje Zakona o slobodi veroispovesti krajem decembra prošle godine, podseća Vujadinovićeva, u krajnje nedemokratskoj atmosferi, u gluvo doba noći, pokrenuo je već poznata dešavanja i „urušilo trud graditelja crnogorskog identiteta“.
– Nadam se da će u novim okolnostima nacionalno izjašnjavanje biti slobodno, bez pritisaka i, iznad svega, bez straha. Pripadnost naciji je objektivna kategorija, ona nam je data rođenjem. Subjektivna pripadnost je upitna, jer subjektivno nekad možete da se osećate dobro, a nekada loše. Biti Srbin nije hendikep – poručuje profesorka Vujadinović.
Jovan Markuš, istaknuti publicist, rođeni Cetinjanin, koji je bio predsednik opštine u drevnoj prestonici, objašnjava:
– Za razliku od danas, u vreme nezavisne države Kraljevine Crne Gore, naši preci su veoma dobro znali razliku pojmova narodnost (nacionalnost), vera i državljanstvo (podanstvo), u šta se nije teško uveriti kada se pogledaju službena dokumenta i udžbenici iz tog vremena. Iako formalno manje školovani, naši preci u knjaževini i kraljevini Crnoj Gori su dobro znali da razlikuju pojmove i da im je neko rekao da nisu Srbi po narodnosti (nacionalno), a Crnogorci teritorijalno (kao državljani), smatrali bi ga budalom. Nema razloga da i mi budemo različiti od naših predaka…
Namere odlazeće vlasti bile su potpuno jasne. Crna Gora je jedina država u Evropi u kojoj „noseća“ nacija nema natpolovičnu većinu u sopstvenoj zemlji.
Zato je trebalo pravoslavne Srbe „pretopiti“ u Crnogorce, da bi ovi postali natpolovična većina, a posebno kada im to ne uspeva kod Albanaca, muslimana, Bošnjaka i Hrvata – smatra Markuš.
Markuš podseća da je od početka poslednjeg popisnog procesa 2011. godine „mirisalo“ da se vlast sprema da našteluje rezultate popisa tamo gde je najjeftinije i najsigurnije – u državnom zavodu za statistiku, Monstatu.
– Tokom čitavog popisnog procesa Monstat je vrlo jasno svedočio da ga ne interesuju evropske norme i standardi, te da se neće preterano truditi da radi svoj posao. Monstat do samog kraja nije dao metodološko uputstvo kako će se kategorisati pojedini identitetski iskazi, a da stvar bude gora, nisu ni izašli sa detaljnim uputstvom za građane o popisnim normama i njihovim pravima. Nakon svega usledila je objava da će rezultati popisa biti objavljeni tek za godinu dana! Kada su sabrani svi podaci, u Monstatu je konstatovan broj Srba od 32,4 odsto, a govornika srpskog jezika blizu 48 odsto – navodi Markuš.
Bilo je jasno da takav rezultat u potpunosti obesmišljava dukljanski projekat nastao referendumskom pljačkom.
Ipak, i ta brojka je ispravljena, pa je kao zvanični podatak ostalo da je broj Srba u Crnoj Gori na popisu 2011. godine – 28 odsto. Ako popis sledeće godine bude slobodan i objektivan, a promena vlasti nagoveštava da će tako i biti, i broj Srba u Crnoj Gori biće sigurno veći.
(Novosti.rs)
