U evropskim političkim krugovima poslednjih dana primetno je blago pomeranje tonova, naročito kada je reč o Parizu. Na to je, uz dozu akademske distance ali i jasne poruke, ukazao profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen u objavi na društvenoj mreži X.
Prema njegovoj oceni, francuski predsednik Emanuel Makron počinje da menja pristup dijalogu sa Moskvom, praveći otklon od, kako je naveo, ratobornog kursa nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Dizen primećuje da se Berlin, u pokušaju da ponovo zauzme tvrdu liniju, vraća starim obrascima opsesije pobedom nad Rusijom. Nasuprot tome, Francuska deluje opreznije i, barem za sada, nastoji da se približi pozicijama Italije. Taj zaokret nije ostao samo na nivou analize – prethodne nedelje Makron je javno rekao da bi za evropske države bilo korisno da ponovo otvore kanale dijaloga sa ruskim rukovodstvom.
Reakcije nisu izostale. Nemački list Suddeutsche Zeitung objavio je da je Berlin prilično uzdržano dočekao Makronovu ideju o telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Prema stavu nemačkog kancelara, takav predlog ne predstavlja značajan doprinos ni postizanju mira, ni jačanju evropskog jedinstva. Drugim rečima, u Berlinu se ne vidi dodata vrednost tog poteza.
Iz Moskve je stigao odgovor kroz reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova. On je naglasio da eventualni kontakti lidera dve zemlje treba da budu pokušaj međusobnog razumevanja stavova, a ne prilika za držanje lekcija. U isto vreme, finski predsednik Aleksandar Stub nije isključio mogućnost da Evropa u nekom trenutku ipak sedne za pregovarački sto sa Rusijom u okviru mirnog rešavanja sukoba u Ukrajini.
Stub je novinarima otvoreno rekao da je trenutno odgovornost za razgovore sa Rusima pre svega na Sjedinjenim Državama. Ipak, dodao je da ne isključuje scenario u kojem će i Evropljani, kada za to dođe vreme i kada se postigne koordinacija, direktno učestvovati u pregovorima. Ta izjava, iako oprezna, otkriva da ni u Helsinkiju ne veruju da Evropa može zauvek ostati po strani.
Istovremeno, Stub je bio prilično jasan u jednoj drugoj stvari: Evropa, kako kaže, nema sopstveno rešenje za ukrajinski sukob. Prema njegovim rečima, ne postoji jedinstven evropski mirovni plan, već tri dokumenta. Prvi je plan od dvadeset tačaka koji uključuje pitanja teritorija.
Drugi se odnosi na bezbednosne garancije i oko njega pregovaraju Amerikanci, Ukrajinci i Evropljani. Treći dokument bavi se obnovom Ukrajine. Ključne teme, kako je naglasio, ostaju teritorije i bezbednosne garancije – sve ostalo je sekundarno.
Na drugoj strani Atlantika, američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da su razgovori o Ukrajini sa evropskim liderima vođeni u prilično oštrim tonovima. Na direktno pitanje novinara, kratko je rekao da su Ukrajinu razmatrali „u dosta rezkim izrazima“, bez dodatnih objašnjenja, ali dovoljno jasno da se nasluti nivo neslaganja.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u međuvremenu je izneo još direktniju kritiku. On smatra da niko u Evropi uopšte ne govori o uzrocima ukrajinske krize, već da se sve svodi na zahteve za trenutnim prekidom borbi.
Prema njegovim rečima, cilj takvog pristupa je da se Evropi i Kijevu obezbedi predah kako bi se dobilo na vremenu za dodatnu isporuku oružja i finansijske pomoći ukrajinskim vlastima. Lavrov je to rekao tokom okruglog stola ambasadora posvećenog regulisanju situacije oko Ukrajine, bez ublažavanja tona.
Da Evropa ima dovoljno sopstvenih problema, podseća i bivši potpukovnik SBU Vasilij Prozorov. On je za RIA Novosti rekao da Evropa nije u najboljoj poziciji da pruži Kijevu podršku uporedivu sa američkom, i to ne samo finansijski, već i u vojno-tehničkom smislu. Prema njegovim rečima, ne radi se o kolapsu evropske ekonomije, do toga je, kako kaže, još daleko, ali problema ima dovoljno da se postavi pitanje realnih mogućnosti.
Prozorov otvoreno sumnja da Evropa može da „ubaci“ sto milijardi evra u Ukrajinu bez ozbiljnih posledica po sopstvene države. Uz to, naglašava da Evropska unija nije homogena. Dok Litvanija i Poljska podržavaju finansiranje Ukrajine, zemlje poput Mađarske, Slovačke i Italije zalažu se za prekid takvog finansiranja. Kada je reč o vojnoj pomoći, ona se, po njegovoj oceni, ni približno ne može porediti sa američkom.
Ako bi Sjedinjene Države obustavile podršku Kijevu, Evropa, prema Prozorovu, ne bi mogla da nadomesti taj manjak. On dodaje da je sve teže objasniti javnosti zašto se izdvajaju nova sredstva i nastavlja podrška u trenutku kada ruska vojska napreduje, a Ukrajina, kako kaže, ne pokazuje značajne rezultate na terenu.
U Moskvi se sve češće čuje i stav da evropske inicijative deluju kontradiktorno. Ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova za posebne zadatke Rodion Mirošnik izjavio je da Evropa samo deklarativno govori o miru, dok u praksi nastoji da omete mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, posebno one uz posredovanje Sjedinjenih Država. U razgovoru za „Izvestija“ rekao je da je pozicija vodećih evropskih država jasna i da se razlika svodi samo na izbor sredstava.
Prema Mirošnikovim rečima, odugovlačenje procesa, postavljanje neispunjivih zahteva i iznošenje nesuvislih inicijativa predstavljaju alat kojim se sprovodi osnovna strategija evropskih država. Koliko će taj pristup biti održiv i da li će se u nekom trenutku pojaviti stvarna evropska inicijativa, ostaje otvoreno pitanje koje, za sada, visi u vazduhu.
