Rusiju i dalje pokušavaju da umire argumentacijom da je NATO čisto odbrambeni savez, ali su se građani mnogih zemalja na sopstvenoj koži uverili koliko je to tačno, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za medije posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.
„Želim da napomenem da oni još uvek pokušavaju da umire Rusiju argumentima da je NATO mirna i čisto odbrambena organizacija, čisto odbrambeni savez. Koliko je to tačno, uverili su se građani mnogih država iz sopstvenog iskustva“, rekao je on.
To su Irak, Libija, Avganistan, a i velika vojna operacija protiv Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga što bi miroljubiva organizacija mogla da izvede, podsetio je ruski lider.
On je podsetio da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse označena kao protivnik.
„Između ostalog, ne možemo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO-a iz 2019. godine Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretnjom i protivnikom. NATO nas je označio kao protivnika. Pri čemu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do naših granica. NATO i njegove države-članice smatraju da je ispravno da nas ponešto nauče o tome gde i kako treba da raspoređujemo oružane snage i smatraju da je moguće zahtevati da se ne izvode planirani manevri i vežbe. A premeštanje naših trupa na našoj teritoriji predstavljaju se kao pretnja ruske invazije, u ovom slučaju, na Ukrajinu“, naglasio je Putin.
„Navodno opasnost osećaju i baltičke zemlje i druge države – naši susedi. Na osnovu čega, nije baš jasno. U svakom slučaju, to se koristi kao teza u cilju izgradnje neprijateljske politike prema Rusiji“, konstatovao je Putin.
O politici otvorenih vrata
Politiku „otvorenih vrata“ NATO-a Putin je nazvao slobodnim tumačenjem bezbednosnih principa od strane Sjedinjenih Američkih Država i niza drugih zemalja.,
„Ova politika ‘otvorenih vrata’ – o tome sam razgovarao sa mnogim partnerima – prilično je slobodna i, po našem mišljenju, tumačenje stava, temeljnog principa jednake i nedeljive bezbednosti, koji se nalazi u mnogim panevropskim dokumentima, neophodna je isključivo za SAD i pojedine članice NATO-a“, naveo je šef ruske države.
On je naglasio da je tvrdnja da se Rusija ponaša agresivno u suprotnosti sa zdravim razumom – infrastruktura NATO-a je ta koja se približila granicama Rusije, a ne obrnuto.
„Kategorički smo protiv širenja NATO-a novim članicama na istoku, jer to predstavlja zajedničku pretnju za nas – dalje širenje NATO-a prema našim granicama“, precizirao je Putin.
„Ne krećemo se mi ka NATO-u, već se NATO kreće ka nama. Stoga, govoriti da se Rusija ponaša agresivno, u najmanju ruku ne odgovara zdravoj logici“, konstatovao je predsednik.
Ignorisane zabrinutosti Rusije
On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije ignorisane.
Putin je istakao da u ruskim predlozima za bezbednosne garancije nema nijedne nesprovodljive klauzule.
„Tokom razgovora nastavili smo da razmenjujemo mišljenja o ruskim predlozima upućenim SAD i NATO-u o obezbeđivanju dugoročnih pravnih garancija bezbednosti“, rekao je Putin i nabrojao zabrinutosti Moskve u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, „centralne zabrinutosti su, nažalost, ignorisane u odgovorima dobijenim 26. januara od SAD i NATO-a“. Komentarišući američki odgovor na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, Putin je rekao Rusija priprema odgovor Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u.
Ruski predsednik naveo je da smatra da, ukoliko već svi žele bezbednost, zašto ne žele da odustanu od razmeštanja udarnih sistema u blizini granica Rusije.
„Mislim da su to bezbednosna pitanja ne samo za Rusiju, već i za ceo svet, za celu Evropu. Pogledajte naš predlog – uostalom, ne samo proširenje NATO-a, čemu se protivimo, već i nerazmeštanje udarnih sistema na našim granicama. Ako svi žele mir, spokoj, blagostanje, poverenje, šta je u tome loše? Nemojte da raspoređujete udarne sisteme blizu naših granica. Da li neko može da odgovori šta je u tome loše?“, upitao je Putin.
Putin je dodao da su na dnevnom redu, osim bezbednosnih garancija za Rusiju, i aktuelna pitanja vezana za stanje stvari u Donbasu.
„Evo, gospodin predsednik je rekao: Rusija tamo izvodi vežbe, koncentrisala je veliku grupu. A zar Ukrajina nije koncentrisala? Istih 100 ili 125 hiljada ljudi je koncentrisano tamo u Donbasu“, konstatovao je Putin.
On je podsetio da je Kijev već dva puta pokušao da reši ovo pitanje vojnim putem.
„I nisu to krili. Koristili su tehniku, avijaciju. A ko će nama dati garancije da se to neće desiti?“, dodao je predsednik Rusije.
Kijev ruši Minske sporazume
Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaže Minskih sporazuma.
„Po mom mišljenju, svima je očigledno da su sadašnje vlasti u Kijevu krenule putem demontaže Minskih sporazuma. Nema napretka u takvim fundamentalnim pitanjima kao što su ustavna reforma, amnestija, lokalni izbori, pravni aspekti posebnog statusa Donbasa. Još uvek nije uneta u ukrajinsko zakonodavstvo dobro poznata, barem za stručnjake, Štajnmajerova formula“, ocenio je Putin.
Prema njegovim rečima, Kijev nastavlja da ignoriše „sve mogućnosti za mirnu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje kroz direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom“.
Ruski predsednik uveren je da pri rešavanju situacije u Ukrajini nema alternative Minskim sporazumima.
„Što se tiče Minskih sporazuma, da li su živi, da li imaju neku perspektivu ili ne, smatram da jednostavno nema druge alternative“, naglasio je Putin.
Putin je skrenuo pažnju na dvosmislen stav kijevskih vlasti koje „ponekad kažu da će poštovati (sporazume), ponekad kažu da će to uništiti njihovu zemlju. Aktuelni predsednik (Ukrajine Vladimir Zelenski) nedavno je izjavio da mu se ne sviđa nijedna tačka iz tih Minskih sporazuma. Pa sviđalo se njemu ili ne, to je ─ što je. Moraju se realizovati, drugačije se ne može“.
On je dodao da se sa francuskim kolegom dogovorio da se čuju nakon Makronove posete Kijevu. Kako je naveo, nekoliko Makronovih ideja u potpunosti mogu da budu osnova za dalje zajedničke korake u Ukrajini.
O sukobu Rusije i NATO-a
Rusija neće dozvoliti Ukrajini da pokuša da vrati Krim vojnim putem, izjavio je ruski predsednik.
„Zašto je mogući prijem Ukrajine (u NATO) toliko opasan? Postoji problem: evropske zemlje, uključujući Francusku, smatraju da je Krim deo Ukrajine, a mi smatramo da je deo Ruske Federacije. I ako se preduzmu pokušaji da se ova situacija promeni vojnim putem, a u doktrinarnim dokumentima Ukrajine propisano je: a) Rusija je protivnik, b) povratak Krima vojnim putem je moguć. Zamislite da je Ukrajina članica NATO-a. Član 5 nije ukinut, naprotiv, gospodin Bajden je nedavno rekao da je član 5 apsolutni imperativ i da će se poštovati. To znači da će doći do vojne konfrontacije između Rusije i NATO-a… da li treba da se borimo protiv NATO-a?“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Ruski predsednik je dodao da postoji i drugi deo pitanja: „Da li vi želite da se borite sa Rusijom?“
Politički azil za Porošenka
Ruski predsednik potvrdio je da je obećao da će dati politički azil bivšem predsedniku Ukrajine Petru Porošenku.
„Svojevremeno, dok je gospodin Porošenko još bio predsednik Ukrajine, rekao sam mu da ako bude imao bilo kakvih poteškoća u budućnosti, Rusija je spremna da mu pruži politički azil. On je tada mnogo ironisao po tom pitanju. Danas želim da potvrdim svoje predlog, uprkos našim ozbiljnim razlikama po pitanju rešenja situacije u Donbasu“, istakao je Putin.
„Verujem da je on napravio mnogo grešaka u tom pravcu. Ali ipak, njegov progon kao državnog zločinca, po mom mišljenju, predstavlja preteranu težnju za uspehom sadašnjeg rukovodstva. Spremni smo da damo azil u Rusiji ljudima poput gospodina Porošenka“, dodao je on.
Putin je na početku svog obraćanja naveo da je sastanak sa Makronom protekao poslovno, bio je informativan i koristan.
On je rekao da Rusija i Francuska nameravaju da nastave obostrano korisnu saradnju u privredi, politici, kulturnoj i humanitarnoj oblasti. Prema rečima šefa ruske države, na sastanku nisu zanemarena aktuelna pitanja bilateralnih odnosa, pre svega ona koja se odnose na ekonomsku saradnju.
Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u Kremlju više od pet sati, skoro do ponoći po moskovskom vremenu (22 časa po srednjoevropskom).
Do posete francuskog lidera dolazi u atmosferi optužbi Zapada na račun Rusije da namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu zbog čega je, kako tvrde zapadni mediji i političari, na granici koncentrisala veliki broj vojnika.
Zvanična Moskva je nebrojeno puta demantovala te optužbe, ističući da su potpuno neosnovane i da predstavljaju izgovor NATO-u da razmešta dodatnu vojnu tehniku i ljudstvo u blizini ruskih granica.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza.
Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
