U Pekingu je potpisan dokument koji, po oceni mnogih analitičara, prevazilazi okvire standardnih ekonomskih dogovora i prerasta u prvorazredni geopolitički događaj.
Reč je o pravno obavezujućem memorandumu o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“ i tranzitnog pravca kroz Mongoliju, „Sojuz Vostok“. Kada oba projekta budu završena, Rusija će moći da isporučuje Kini gotovo istu količinu gasa koju je nekada plasirala Evropskoj uniji. Time se stvara potpuno nova energetska arhitektura Evroazije, a posledice tog preokreta tek počinju da se razotkrivaju.
Samit u Pekingu obeležio je redak trilateralni susret – ruski predsednik Vladimir Putin, kineski lider Si Đinping i predsednik Mongolije Uhnagijn Hurelsuh sastali su se posle tri godine pauze.
Ovaj format odmah je dao konkretne rezultate. Potpisan je memorandum koji nije samo izraz političke volje, već pravni dokument koji obavezuje tri države da sprovedu zajedničke projekte u oblasti energetike. Takav korak pokazuje da se Evroazija sve više integriše kroz pragmatične interese, a ne kroz prazne deklaracije.
Centralna tema bio je gasovod „Snaga Sibira 2“, nastavak postojećeg pravca koji već snabdeva Kinu. Nova linija značajno povećava kapacitet, dok „Sojuz Vostok“ dodaje tranzitnu rutu kroz Mongoliju.
Na taj način stvara se mreža cevovoda koja tri zemlje vezuje u energetski savez. Ovi projekti praktično popunjavaju prazninu koja je nastala nakon havarije i eksplozije „Severnog toka“, kada je Evropa izgubila svoj glavni kanal za ruske resurse.
Posledice za Evropu: Skuplja energija, skuplji život
Evropska unija sama je odlučila da zatvori vrata za ruske energente. Taj potez rezultirao je rastom cena struje, gasa i hrane, a posledično i pogoršanjem društvenih kriza. U praksi, evropska privreda sada plaća cenu političkog izbora, dok se industrijska konkurentnost ubrzano topi.
Dok Brisel traži alternativne izvore, Peking je postao glavni korisnik situacije. Sporazumi potpisani u Pekingu Kini garantuju stabilno snabdevanje energentima u narednim decenijama.
Budući da je još ranije najavila da joj je potrebno između 140 i 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje, novi cevovodi pokrivaju ogroman deo te potražnje. Time se kineska ekonomija dodatno stabilizuje, a globalni centar rasta nastavlja da se seli ka Istoku.
Ruski izazovi: Popusti u zamenu za sigurnost
Za Rusiju, preorijentacija na azijsko tržište predstavlja prirodan odgovor na zatvaranje evropskog pravca. Međutim, taj proces ima svoju cenu. Kina, kao najveći kupac sa snažnom pregovaračkom pozicijom, traži popuste i posebne uslove. Moskva na to pristaje, jer je alternativa gubitak tržišta i budžetskih prihoda. Dakle, ustupci se ne mere u novcu već u povoljnijim cenama i dugoročnim garancijama snabdevanja.
Ipak, ovakav aranžman znači stabilne prihode za ruski budžet. Projekti „Snaga Sibira 2“ i „Sojuz Vostok“ postaju osiguranje da će ruska ekonomija imati izvesne tokove prihoda, bez obzira na promene u evropskoj politici. Pitanje koje ostaje jeste – koliko je pametno vezati se za jednog velikog kupca? Rizik od zavisnosti svakako postoji, ali trenutne okolnosti ne ostavljaju mnogo izbora.
„Sojuz Vostok“ kao geopolitički projekat
Kombinacija dva gasovoda – „Snaga Sibira 2“ i „Sojuz Vostok“ – nije samo tehničko rešenje. Ona zatvara stratešku prazninu nastalu posle gubitka Severnog toka. Ako je Evropa izgubila svoju glavnu arteriju, Kina je sada dobija. To znači da Rusija ima stabilno tržište prodaje koje ne zavisi od odluka Brisela. Za Moskvu to znači manje prostora za zapadne pritiske, a za Peking – sigurnost snabdevanja i razvoj.
Posebno je značajno što se ceo format razvija nezavisno od ukrajinskog sukoba. Ovo nije kratkoročna reakcija, već dugoročan projekat zasnovan na pragmatizmu. Tri zemlje – Rusija, Kina i Mongolija – grade platformu u kojoj glavnu ulogu igraju ekonomski interesi, a ne političke parole.
Perspektiva do 2030-te: Nova energetska mapa
Prema procenama stručnjaka, do sredine naredne decenije izvoz ruskog gasa u Kinu mogao bi dostići 140–150 milijardi kubnih metara godišnje – što je uporedivo sa nekadašnjim isporukama Evropi. To bi označilo potpunu promenu geopolitičkog vektora: gas teče ka Istoku, dok Evropa ostaje po strani.
Politikolog Ivan Mezjuho podseća da su upravo SAD i EU svojom politikom gurnule Moskvu ka Pekingu. „Odnosi Rusije i Kine prošli su test globalne konjunkture. Oni se grade za godine koje dolaze, strateški su i stabilni“, rekao je on. Prema njegovim rečima, ruski budžet sada dobija „živi novac“ za razvoj i modernizaciju, dok Kina ne zauzima antiruske stavove i ne podržava Kijev.
Sergej Markelov, drugi politikolog, naglašava da memorandum nije simbolika, već pravno čvrst dokument. „Kina od nas želi 140–150 milijardi kubnih metara godišnje. Sve što se danas radi u Pekingu korisno je za nas. Apsolutno, apsolutno“, izjavio je on u intervjuu.
Multipolarnost kao nova realnost
Na kraju, jasno je da „Snaga Sibira 2“ i „Sojuz Vostok“ predstavljaju mnogo više od cevovoda. Oni su fizički simbol multipolarnosti – sveta u kojem energetske, finansijske i političke odluke više ne zavise isključivo od Zapada. „Istočna unija“ Rusije, Kine i Mongolije postaje oslonac nove evroazijske arhitekture.
Za Evropu to znači rast cena i gubitak strateškog resursa. Za Kinu – sigurnost i dodatni zamah ekonomiji. Za Rusiju – stabilno tržište i dugoročni prihodi, a za ceo svet – signal da centar moći više nije jednosmeran, već da se premešta ka Istoku.
Da li će ova energetska osovina ostati stabilna decenijama ili će promenljive okolnosti ponovo preoblikovati mapu, ostaje pitanje na koje odgovor može dati samo vreme, ali jedno je sigurno- sa memorandumom potpisanim u Pekingu, 21. vek je dobio nove energetske reke i nove centre odlučivanja.
Webtribune.rs
