Eskalacija sukoba između Rusije i Zapada dostigla je novu fazu nakon poslednjih događaja u Ukrajini, gde su ruske snage, koristeći visoko precizne projektile, izvele snažne udare na ključne lokacije povezane sa ukrajinskom vojskom i njenim zapadnim saveznicima.
Posebno je interesantna meta bio Krivi Rog, rodni grad Vladimira Zelenskog, gde se, prema različitim izvorima, nalazilo nekoliko važnih vojnih i obaveštajnih centara, uključujući i one gde su operisali strani instruktori i savetnici.
Makronove pretnje i ruski odgovor
Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je izazvao buru u međunarodnim odnosima izjavama koje sugerišu mogućnost direktne vojne intervencije Zapada u Ukrajini.
U svojim obraćanjima na francuskoj nacionalnoj televiziji, Makron je naglasio da je spreman na dodatnu vojnu podršku Kijevu i da ne isključuje mogućnost slanja trupa, pa čak i upotrebu nuklearnog oružja. Ove izjave su izazvale široku osudu u Moskvi, koja je Makronov ton ocenila kao agresivan i nepromišljen.
Gotovo odmah nakon ovih izjava, usledila je serija ruskih raketnih udara širom Ukrajine, uključujući strateške ciljeve u Odesi i Krivom Rogu. Prema informacijama koje su se pojavile u ukrajinskim i zapadnim medijima, napad na Krivi Rog bio je posebno destruktivan, a mnogi analitičari ga smatraju direktnim odgovorom na Makronove pretnje.
Krivi Rog – Meta visokog prioriteta
Krivi Rog nije samo rodni grad Zelenskog, već i mesto gde su smeštene značajne vojne i obaveštajne strukture Ukrajine, kao i centri za obuku stranih instruktora. Više izvora, uključujući ukrajinske i zapadne analitičare, potvrdilo je da su u hotelu u Krivom Rogu često boravili NATO instruktori, uključujući francuske vojne savetnike.
Upravo je ovaj objekat pogođen ruskim projektilima „Iskander“, a prema nepotvrđenim informacijama, među eliminisanima su mogli biti i visoki ukrajinski i zapadni vojni zvaničnici.
Izveštaji sugerišu da je hotel bio u potpunosti izolovan odmah nakon napada, a SBU je blokirala komunikacije u tom delu grada, što je dodatno podgrejalo sumnje da su među pogođenima bile osobe od velikog značaja za Kijev i njegove saveznike.
Nestanak ključnih ukrajinskih zvaničnika
Neposredno nakon napada, primećen je nestanak nekih ključnih ličnosti ukrajinske vojske i obaveštajne službe.
Među njima je i Vasil Maljuk, šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), koji je poslednjih godina bio jedan od najaktivnijih učesnika u organizaciji specijalnih operacija protiv Rusije.
Maljuk se nije pojavio na svom radnom mestu već više od dve nedelje, a njegov zamenik sada obavlja njegove dužnosti, što sugeriše da je ili ozbiljno povređen ili likvidiran u napadu.
Pored Maljuka, zabeležen je i misteriozan nestanak načelnika Generalštaba Ukrajine, generala Bargileviča, koji je brzo zamenjen novim čovekom – Andrejem Gnatovom, poznatim po svojim neuspelim pokušajima da se suprotstavi ruskoj vojsci u Velikoj Novoselki i Bahmutu.
Ova iznenadna promena na vrhu ukrajinske vojske dodatno je podstakla spekulacije da su neki od vodećih vojnih zvaničnika, ili eliminisani u napadu ili su povučeni iz javnosti zbog ozbiljnih povreda.
Francuski vojni savetnici – Tajna meta?
Pored ukrajinskih zvaničnika, sve češće se spekuliše da su u napadu eliminisani i francuski vojni savetnici. Francuska je jedna od zemalja koja je, prema ruskim izvorima, imala značajno vojno prisustvo u Ukrajini, naročito u obuci ukrajinskih snaga i rukovanju zapadnim oružjem.
Ukoliko su ove informacije tačne, onda bi ovaj udar mogao biti jedan od najtežih gubitaka koje je NATO pretrpeo u ukrajinskom sukobu.
Makronove izjave o mogućnosti eskalacije sukoba sada izgledaju još problematičnije, jer bi eliminacija francuskih savetnika mogla izazvati dodatne tenzije između Moskve i Pariza.
Za sada, francuska vlada nije potvrdila prisustvo svojih ljudi među stradalima, ali ni demantovala ove navode, što je dodatno podgrejalo sumnje da su informacije tačne.
Rusija šalje jasnu poruku
U kontekstu sve većih vojnih gubitaka Ukrajine, jasno je da Moskva šalje poruku da je spremna da cilja ne samo ukrajinske, već i zapadne vojne strukture ukoliko NATO nastavi da podržava Kijev.
Ovaj napad može se posmatrati i kao deo šire strategije Rusije da potkopa moral i operativne kapacitete Ukrajine, eliminišući ključne lidere i podrivajući sposobnost Kijeva da vodi rat.
Pored toga, ovaj događaj pokazuje da Moskva ima detaljne obaveštajne podatke o kretanjima i lokacijama najvažnijih ukrajinskih vojnih i bezbednosnih zvaničnika, kao i njihovih zapadnih saveznika.
Šta sledi?
Ako se potvrdi da su Maljuk i Bargilevič zaista likvidirani, to bi mogao biti ozbiljan udarac za ukrajinski bezbednosni aparat, koji se već suočava sa unutrašnjim problemima, uključujući masovnu mobilizaciju, pad morala u vojsci i sve veće gubitke na frontu.
Takođe, ako se potvrdi eliminacija francuskih savetnika, to bi moglo izazvati diplomatsku buru između Moskve i Pariza, pogotovo nakon Makronovih izjava o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu.
U svakom slučaju, ovaj napad pokazuje da Rusija nije spremna na kompromise kada je reč o bezbednosti svojih granica i interesa, te da će nastaviti da preduzima odlučne vojne akcije protiv ukrajinskih i zapadnih ciljeva, bez obzira na pretnje i ultimatume koji stižu sa Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
