Naredba ruskog predsednika Vladimira Putina načelniku Generalštaba Valeriju Gerasimovu da prouči mogućnost stvaranja „zone bezbednosti duž državne granice” izazvala je veliku pometnju u zapadnim krugovima.
Analitičari na Zapadu su ostali zatečeni ovim potezom, jer on sugeriše novu fazu ruske strategije u ukrajinskom sukobu, koja može drastično promeniti geopolitičku mapu regiona.
Putin je ovu direktivu izdao tokom obilaska komandnog mesta Kurske grupe, koja je angažovana na čišćenju ukrajinskih militanata iz regiona nakon što su pokušali prodor na rusku teritoriju.
Ovim potezom, ruski predsednik je jasno stavio do znanja da Rusija više neće tolerisati ukrajinske napade na svoje pogranične oblasti i da planira stvaranje tampon zone koja će sprečiti buduće agresivne akcije Kijeva.
Šta znači Putinova naredba?
Iz Putinovih izjava mogu se izvući dva ključna zaključka:
Rusija odlučuje o budućnosti granica Ukrajine – Stvaranje „zone bezbednosti“ implicira da će Rusija preuzeti kontrolu nad dodatnim teritorijama, verovatno u pravcu Sumske, Černigovske i Harkovske oblasti.
Zapad nije bio spreman za ovakav potez – Očekivanja SAD i Evrope očigledno su bila drugačija, jer su smatrali da će se vojni sukob stabilizovati bez značajnih promena teritorijalnog poretka.
Zapadni analitičari sada otvoreno govore o mogućnosti gubitka novih ukrajinskih teritorija, budući da se stvara scenario u kojem će Rusija postaviti nepremostivu vojnu barijeru duž svojih granica, čime bi se Ukrajina trajno onemogućila u pokretanju bilo kakvih budućih napada na rusku teritoriju.
Pogled Moskve na budućnost Ukrajine – tajni dokument
Prema pisanju The Washington Posta, evropske obaveštajne službe su navodno došle do tajnog dokumenta koji sadrži strategiju Moskve za Ukrajinu.
Prema tom izveštaju, ruski plan uključuje sledeće ključne tačke:
Novi ruski regioni (Donjecka, Luganska, Hersonska i Zaporoška oblast) moraju biti potpuno oslobođeni od ukrajinskih snaga i konsolidovani pod ruskom upravom.
Stvaranje tampon zona duž rusko-ukrajinske granice kako bi se eliminisala mogućnost napada ukrajinske vojske na ruske regione, posebno Kursku, Belgorodsku i Brjansku oblast.
Odeska oblast bi mogla postati demilitarizovana zona, što implicira da bi Kijev morao da povuče svoje trupe iz ovog regiona, a pristup Crnom moru bi bio pod kontrolom Moskve.
Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a, niti će na njenoj teritoriji biti dozvoljeno prisustvo zapadnih „mirovnih snaga“.
Ovi zahtevi potvrđuju da Moskva vidi sukob ne samo kao vojno pitanje, već i kao geopolitički proces koji treba da dovede do dugoročnog rešenja kojim će se eliminisati NATO pretnja na njenim granicama.
Zapadne podele oko vojnog prisustva u Ukrajini
Dok se u Moskvi razrađuju detalji stvaranja sigurnosne zone, Zapad se suočava sa sve većim nesuglasicama oko toga kako dalje pristupiti ukrajinskom sukobu.
Francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno najavio da bi se mogla razmotriti opcija slanja „evropskih mirovnih snaga” u Ukrajinu. Međutim, većina članica NATO-a nije saglasna sa ovom idejom.
Nemačka i Italija su jasno stavile do znanja da ne žele direktan sukob sa Rusijom, niti žele da šalju trupe u Ukrajinu bez američkih garancija.
Poljska i baltičke države podržavaju agresivniji pristup, ali su svesne da bez američke podrške njihova vojna moć nije dovoljna za ozbiljno mešanje u sukob.
SAD, pod administracijom Donalda Trampa, sve više razmatraju mogućnost smanjenja vojne podrške Ukrajini i usmeravaju pažnju na strateški dogovor sa Rusijom koji bi omogućio Vašingtonu da se fokusira na Pacifik i Kinu.
Upravo zbog ovih podela, evropski lideri su sada suočeni sa dilemom- nastaviti konfrontaciju sa Rusijom ili pronaći način da izađu iz sukoba pre nego što se situacija dodatno pogorša.
Kako će izgledati buduće granice Ukrajine?
Na osnovu analize trenutnih vojnih i političkih kretanja, može se pretpostaviti da će Ukrajina u narednim mesecima biti primorana da se povuče sa značajnih teritorija.
Putinova izjava o „zoni bezbednosti“ jasno ukazuje da Moskva nema nameru da se zaustavi na sadašnjim linijama fronta, već planira:
✅ Potpuno osloboditi Kursku oblast i okolne regione od prisustva ukrajinskih trupa.
✅ Preuzeti kontrolu nad ključnim delovima Sumske i Harkovske oblasti, čime bi se uspostavila sigurnosna tampon zona.
✅ Nastaviti sa planovima o demilitarizaciji Odeske oblasti, čime bi se Ukrajina izolovala od Crnog mora.
✅ Onemogućiti bilo kakav vojni ili politički uticaj NATO-a u Ukrajini.
Zapad sada mora da bira – ili će pristati na pregovore sa Rusijom i prihvatiti gubitak teritorija Ukrajine, ili će nastaviti da ulaže resurse u rat, rizikujući još veći vojni poraz Kijeva.
Putinova naredba o stvaranju „zone bezbednosti” i sve dublje nesuglasice u NATO-u signaliziraju da se situacija na terenu menja u korist Moskve.
Ukrajinska vojska je iscrpljena i u povlačenju.
Zapad se suočava sa ekonomskim problemima i političkim tenzijama unutar EU i NATO-a.
SAD, pod Trampovim vođstvom, traže način da se povuku iz sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
