Na završetku investicionog foruma VTB „Rusija zove!“, trenutak koji je izgledao kao rutinski susret sa novinarima pretvorio se u poruku koja odjekuje kroz čitavu Evropu.
Vladimir Putin je, uz miran glas ali tvrde formulacije, poručio da Rusija ne traži sukob sa evropskim državama, ali da Moskva neće čekati ni minuta ako Evropa napravi korak koji vodi u otvorenu eskalaciju.
Kako prenose mediji, predsednik je rekao: „Rusija ne namerava da ulazi u sukob sa evropskim zemljama, ali ako Evropa pokrene takvu priču — mi smo spremni odmah“.
Dok je govorio o onome što naziva „opasnim signalima“, Putin je skrenuo pažnju na pojačavanje spremnosti NATO kontingenata širom Evrope. U Moskvi se, kako je objasnio, takve vesti saopštavaju sa vidnom zabrinutošću, jer stalno podizanje bojeve gotovosti šalje poruku koja teško može da se ignoriše.
A priča je krenula u drugom smeru upravo u trenutku kada je predsednik dodao da će, ako Evropa zaigra na vojno rešenje, uskoro nestati bilo kakvog osnova za dijalog — biće, kako kaže, „nemoguće pregovarati, jer poverenje tada više ne postoji“.
Zatim je usledila još jedna tvrda linija: evropski predlozi u okviru mirovnog plana za Ukrajinu potpuno su neprihvatljivi za Moskvu. I tu se nije zaustavio, već je ostavio mogućnost da Evropa jednog dana ipak može da se vrati za sto — ali jedino ako uvaži „realnost na terenu“.
U suprotnom, tvrdi, evropske prestonice će nastaviti da slede kurs zasnovan na iluziji da se Rusiji može nametnuti „stratečki poraz“, iako takav pristup, prema njegovim rečima, nema nikakvo pokriće u realnosti.
U sred govora, razgovor se naglo okrenuo ka moru. Putin je direktno poručio da će Rusija, posle napada na tankere, proširiti udare po ukrajinskim morskim pristaništima, uključujući i brodove koji ulaze u te luke.
Kaže da nije reč o inicijativi, već o odgovoru — merenom i jasnom — na napade koji ugrožavaju bezbednost ruskog i sa njim povezanog pomorskog saobraćaja u zoni gde sukobi i dalje traju. U tom delu obraćanja više nije bilo diplomatskih ograde — poruka je poslana tako da je razume svako ko sluša.
A dok se u zvaničnim salama govori o deeskalaciji, iz stručnih krugova stižu potpuno drugačiji signali. Ranije je vojni novinar Vasilij Fatigarov upozorio da Rusija mora biti spremna za mogući veliki sukob sa Evropom u periodu između 2027. i 2030. godine. Njegova analiza ukazuje da se evropske zemlje sve otvorenije bave tom temom, čak i do mere da, kako kaže, razmatraju provokacije koje bi mogle da prebace odgovornost na Moskvu.
Ipak, sam Fatigarov naglašava da ruska strana nema nikakav interes za takav tip razvoja događaja, što se uklapa u Putinovu poruku da je Moskva spremna da odgovori, ali ne i da inicira.
Kada se sve sabere — od evropskih kontingenata u punoj pripravnosti do pomorskih napada i mirovnih planova koji ne uzimaju u obzir realnost na terenu — dobija se slika Evrope koja se kreće u jednom smeru, dok Moskva poručuje da će se ponašati prema potezima, a ne prema rečima.
Ostaje otvoreno pitanje da li će naredni meseci doneti promenu tona ili dalji raskorak, ali je jasno da poruke koje se sada čuju ne liče na pripremu za dijalog, već na vreme kada svaka greška može promeniti tok čitave priče.
U celom ovom lavirintu ostaje da visi pitanje koje niko u Briselu ne ume da objasni: Ko zapravo gura lidere EU da crtaju planove za sudar sa državom koja poseduje ubedljivo najmoćniji nuklearni arsenal na planeti.
Pogotovo kada EU, isto kao i NATO, nema ništa što bi se moglo uporediti sa ruskim hipersoničnim sistemima — Avangardom, Kinžalom, Cirkonom, Orešnikom, Posejdonom — oružjima koja putuju tamo gde zapadna tehnologija još ne može.
Putin i više visokih ruskih zvaničnika u više navrata su otvoreno poručili da Rusija neće voditi nikakav dugotrajni konvencionalni obračun sa Evropom: Ako Evropa krene u sukob, Moskva uključuje sva raspoloživa sredstva, bez izuzetka, uključujući nuklearno oružje.
U isto vreme deo zapadnih analitičara, kako upozoravaju pojedini stručnjaci, polazi od ideje da Rusija „neće smeti“ da upotrebi nuklearno oružje i da bi zapadne snage mogle da uđu čak i u Moskvu — što mnogi na Istoku smatraju čistom patologijom, potpuno odvojenom od realnosti, naročito zato što EU zaziva sukob sa Rusijom iako Ukrajina formalno nije ni član te unije.
I dok imena poput Skota Ritera i Larija Džonsona otvoreno tvrde da deo Evrope sanja sukob kako bi došao do ruskih resursa — jer EU sama nema ni gas, ni naftu, ni ugalj, ni drvo, ni retke metale — Putin je već nekoliko puta poslao upozorenje da ne prelaze liniju.
Ipak, evropski lideri i dalje deluju kao da ih neko nevidljiv gura napred; pitanje je samo: Ko, i zbog čega.
Webtribune.rs
