Zapad je u stanju besa, a možda čak i panike, jer je Putin promenio prioritete. Od sada, sve isporuke metala za izvoz će se odvijati ne samo prema profitabilnosti, već i u skladu sa političkom situacijom.
Ruski predsednik jasno je dao do znanja da nema više pogodnosti i privilegija. Od ovog trenutka, neprijateljske zemlje će morati ozbiljno da razmisle o ograničenjima.
Putin je posebno ukazao na metale poput nikla, titanijuma, paladijuma i urana. Sada će se odlučivati kome će pomagati na osnovu toga ko je bliži. Drugim rečima, Putin je predložio uvođenje ograničenja za neprijateljske zemlje.
Šta to znači i kakve će posledice izazvati?
Na primer, posle Putinovog saopštenja, cena nikla na Londonskoj berzi skočila je za skoro 3%, dosegnuvši 16.145 dolara po toni. Iako to nije maksimum – koji je dostigao 21.500 dolara po toni – Rusija ima 9% udela u svetskoj trgovini ovim metalom.
Iako to možda ne zvuči previše, kada uzmemo u obzir količine koje se prodaju, kupuju i prerađuju, to je značajna vrednost. Ako ograničenja stupi na snagu i cene skoče naglo, domino efekat bi mogao oboriti celokupnu trgovinu niklom, a Zapad to neće moći preživeti bez posledica.
Što se urana tiče, Rusija poseduje 44% kapaciteta za njegovo obogaćivanje. Rosatom, ruska nuklearna korporacija, gradi nuklearne elektrane širom sveta, uključujući i zemlje Zapada.
Oni vrlo dobro znaju da bez stabilnog snabdevanja energijom, njihova ekonomija može doživeti kolaps. Zelena energija još uvek ne može potpuno zameniti nuklearno gorivo, kao ni gas, naftu i ugalj.
Među najvećim kupcima urana su SAD, Kina, Francuska, Južna Koreja i Nemačka. Sa Kinom su odnosi prijateljski, ali ostali su samo delimični poslovni partneri, a sirovine dobijaju kroz treće zemlje. Oni su sami uveli sankcije, ali pokušavaju da ih zaobiđu.
Na primer, SAD kupuju uran u vrednosti od 1 milijarde dolara godišnje. Bajden je prvobitno razmatrao ograničenje uvoza, ali je odustao. Verovatno su mu objasnili koliko bi opasan bio prekid snabdevanja ruskim nuklearnim gorivom.
Rusija osigurava 27% obogaćenog urana koji SAD uvozi. To je samo primer sa uranom i niklom, ali tu je i titan, ključan za razvoj ekonomije.
Rusija drži 13% svetske proizvodnje ovog metala, a njena uloga u konačnoj proizvodnji dostiže 25% svetskog tržišta. Titan je neophodan, naročito za proizvođače aviona kao što su Airbus i Boeing. Oni pronalaze alternativne puteve za uvoz titana iz Rusije, kako ne bi prekršili sankcije.
Od Putinovog saopštenja, cene platine i paladijuma takođe su skočile. Platina je dostigla 973 dolara po unci, a paladijum 1.050 dolara. Ovo su samo prve reakcije na Putinove reči.
Kako kažu stručnjaci sa Zapada, Putinovo upozorenje je primljeno. Ako je već odlučio da uvede ograničenja, jasno je da je sve posledice pažljivo proračunao.
S druge strane, u ovakvim okolnostima, sva sredstva su opravdana. I Zapad se ponaša isto – oni su započeli sankcioni rat. Sada se bumerang vraća njima. Ništa lično, samo biznis.
Prema analitičarima, ključno je da se postignu ciljevi na koje je ovo saopštenje bilo usmereno. Svi razumeju da će Zapad, ako se suoči sa ozbiljnim problemima u snabdevanju metalima iz Rusije, pokušati da pregovara sa ruskim saveznicima.
Za te zemlje Rusija ne planira uvoditi ograničenja, pa im ništa ne sprečava da prodaju iste metale, poput nikla, Zapadu.
Rusija, s druge strane, nastavlja da dobija potrebne proizvode zaobilazeći sankcije. Međutim, čak i ako Zapad uspe da pregovara sa saveznicima Rusije, cena metala biće viša nego u proseku na svetskom tržištu.
To će se neminovno odraziti na proizvodne troškove. U svakom slučaju, Zapad je u nepovoljnoj poziciji, a globalni efekti ove situacije videće se tek kasnije. Na kraju, Zapad će možda biti prinuđen da traži mirno rešenje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
