Zapad željno iščekuje da vidi kakav će i koliki spoljnopolitički zaokret napraviti Ruska federacija, nakon što je njen predsednik Vladimir Putin danas potpisao ukaz kojim se poništava dokument iz 2012. godine „O merama sprovođenja u delo spoljne politike Ruske Federacije“.
„Odlučujem da se proglasi za nevažeći ukaz predsednika Ruske Federacije od 7. maja 2012. godine broj 605 o merama za sprovođenje spoljnopolitičkog kursa“, navodi se u dokumentu.
Ukazuje se da je ova odluka usmerena na zaštitu interesa Rusije u uslovima značajnih promena u međunarodnim odnosima.
Ukaz stupa na snagu danas.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Očigledno je da lider Rusije smatra da je ovaj dokument nakon 11 godina i mora turbulentnih promena u međunarodnoj politici, zastareo i da će Rusija morati da nađe novi pristup međunarodnim odnosima.
Kratki uvid Zapadu o tome šta će ubuduće gledati na globalnopolitičkoj sceni dao je i sam Putin, najavljujući da će zemlja obustaviti učešće Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju.
Zastarela odluka
A budući da ono što je rečeno, mora da bude ispraćeno i zakonski, jasno je zbog čega se menja odluka iz 2012. godine.
Prosto, zastarela je – jer u njoj piše da će Rusija raditi na tome da obezbedi dosledno sprovođenje Ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010. godine.
U ovom dokumentu je, uz to navedeno i da će Rusija „polaziti od pretpostavke da su pregovori o daljem smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja mogući samo u kontekstu uzimanja u obzir svih faktora koji utiču na globalnu stratešku stabilnost bez izuzetka“.
Što u principu znači da je Putin, itekako uzeo u obzir sve ove faktore, pre nego što je rešio da promeni spoljnopolitički kurs.
Dokument od pre 11 godina takođe navodi i da će se zemlja starati da dosledno brani ruski pristup u vezi sa stvaranjem globalnog sistema protivraketne odbrane Sjedinjenih Američkih Država, a potvrđuje i da će se Rusija zalagati za nuklearno razoružavanje i poštovanje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, kao i saradnju država koje poseduju ovu vrstu naoružanja.
Bez obzira što je Putin do sad obelodanio samo istupanje iz sporazuma o strateškom naoružanju, a novi dokument u kome je utemeljena ruska spoljna politika još nije obznanjen- prilično je lako pogoditi koji će sve od do sadašnjih principa „preživeti“ i u trenutku dok Rusija bude kreirala novo poglavlje međunarodnih odnosa.
Jer, osim sa Amerikom, dokument iz 2012. godine o merama sprovođenja u delo spoljne politike uređuje i kako će Rusija sarađivati sa drugim međunarodnim faktorima.
Navodi se da će Rusija čvrsto podržavati centralnu ulogu UN u svetskim poslovima, kao i osnovne principe Povelje UN i glavnu odgovornost Saveta bezbednosti UN za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Podstiče se aktivno angažovanje zemlje u BRIKS-u, G20, G8 i Šangajskoj organizaciji za saradnju, ali i promovisanje i primena Sporazuma o zoni slobodne trgovine.
Strateška saradnja sa Kinom i Indijom
Kao značajan činilac ruske spoljne politike, dosadašnjim dokumentom prepoznat je i odnos sa državama članicama Zajednice nezavisnih država i njihova saradnja u socio-ekonomskoj, humanitarnoj, sferi sprovođenja zakona i drugim sferama.
Jasno, je, dakle, na osnovu trenutne globalne slike da će neki od planova Rusije iz dokumenta koji je upravo suspendovan, nastaviti da se poštuju i da će biti uzeti u obzir i u nekom budućem dokumentu. Jer, malo je verovatno, recimo da će zemlja odustati od strateške saradnje sa Narodnom Republikom Kinom ili Indijom.
Ali kada je reč o saradnji sa EU, Rusija je do sada planirala da se zalaže za postizanje strateškog cilja – stvaranje jedinstvenog ekonomskog i ljudskog prostora od Atlantskog do Tihog okeana, kao i da traži zaključivanje sporazuma sa Evropskom unijom o ukidanju viza za kratkoročna međusobna putovanja građana.
Međutim, budući da EU trenutno sankcioniše ruske državljane i zamrzava im i pleni imovinu, nije nerealno da Putin odustane i od ovog postulata ruske diplomatije.
Isto tako, pošto se u odluci iz 2012. godine pominju i odnosi sa Severnoatlantskim paktom „srazmerno njegovoj spremnosti da vodi računa o interesima Ruske Federacije u oblasti bezbednosti i strateške stabilnosti i poštuje osnovne principe međunarodnog prava“ jasno je da će i ovo poglavlje „morati na doradu“.
Pošto je Putin u današnjem obraćanju jasno optužio baš Zapad za pokretanje sukoba u Ukrajini, jasno je da će buduća međunarodnopolitička strategija Rusije, i tu činjenicu uzeti u obzir.
Podsetimo, početkom februara zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov saopštio je da će u najskorije vreme biti objavljen ažurirani koncept ruske spoljne politike. Kako je objasnio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, šef države će uskoro odobriti ovaj dokument. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da će se koncept baviti potrebom da se zaustavi monopol Zapada na definisanje okvira međunarodnog života.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
