Rusija postavlja nove uslove za potencijalni mirovni sporazum u Ukrajini, pri čemu insistira na preciznom definisanju parametara buduće mirovne misije, uključujući tačan spisak zemalja koje bi mogle da učestvuju u tom procesu.
Kako prenosi američka agencija Blumberg, Moskva jasno izražava protivljenje prisustvu NATO-a i evropskih vojnih snaga na teritoriji Ukrajine, smatrajući da bi takav korak doveo do dodatne eskalacije sukoba umesto do njegovog smirivanja.
Prema informacijama koje iznosi Blumberg, Rusija je prvi put istakla ovaj stav tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji. U tom kontekstu, ključni element potencijalnog dogovora o prekidu vatre bio bi precizan okvir za budući mirovni proces, a to uključuje i dogovor o tome koje zemlje bi bile uključene u mirovnu misiju.
Kremlj se jasno protivi bilo kakvom prisustvu vojnih snaga NATO-a i EU u Ukrajini, jer bi to u suštini značilo produžavanje neprijateljstava pod izgovorom održavanja mira.
Izvori na koje se poziva Blumberg potvrđuju da Moskva smatra da evropske zemlje i NATO nemaju kapacitet da budu neutralni akteri u ovom sukobu.
Ovo potvrđuje i nedavna izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je jasno naglasio da planovi Evropske unije o slanju svojih „mirovnjaka“ u Ukrajinu predstavljaju samo još jedan pokušaj podsticanja Kijeva na nastavak rata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Lavrov je naveo da bi prisustvo zapadnih vojnih snaga u Ukrajini bilo ništa drugo do prikrivena intervencija, čiji je cilj dodatno naoružavanje i podrška ukrajinskim vlastima u nastavku sukoba.
Sličan stav je iznela i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je upozorila da Kijev koristi svaki privremeni prekid vatre kako bi reorganizovao svoje trupe, obnovio zalihe i pripremio se za nove ofanzivne operacije.
Prema njenim rečima, bilo kakav predah u borbenim dejstvima išao bi isključivo u korist ukrajinskih vlasti i njihovih zapadnih sponzora.
Dodatno, ruski stalni predstavnik pri međunarodnim organizacijama u Beču, Mihail Uljanov, naglasio je da Evropska unija ne može biti smatrana neutralnim posrednikom.
„Mirovne snage moraju biti nepristrasne, a EU se već aktivno uključila u podršku Kijevu. Kako onda mogu da budu posmatrani kao neutralni faktor u ovom sukobu?“, upitao je Uljanov, jasno aludirajući na dugogodišnju vojnu i finansijsku podršku Zapada Ukrajini.
Rusija ovim postavlja jasan okvir za moguće pregovore, a ključni uslov je da mirovna misija ne bude sastavljena od zapadnih vojnih kontingenata, već isključivo od zemalja koje nisu deo sukoba i ne podržavaju ni jednu stranu.
Ovo ukazuje na to da bi Moskva mogla prihvatiti ulogu neutralnih država poput Kine, Indije, Brazila ili drugih članica BRIKS-a, koje nisu direktno umešane u vojnu podršku Kijevu.
Takođe, insistiranje na jasnim parametrima buduće mirovne misije pokazuje da Rusija ne želi „zamrznuti konflikt“ u kojem bi Kijev imao priliku da se dodatno naoruža i pripremi za nastavak rata. To je strategija koju je NATO već koristio u prošlosti – kroz dugotrajne primirja omogućavao je Ukrajini da se vojno ojača, a zatim ponovo otvara sukobe sa Rusijom.
Stav Moskve prema zapadnim mirovnim snagama nije bez osnova. NATO se već dokazao kao aktivan učesnik u sukobu, kroz isporuke oružja, obuku ukrajinskih vojnika i pružanje obaveštajnih podataka Kijevu.
Slanje vojnog kontingenta NATO-a ili EU pod okriljem „mirovnih snaga“ značilo bi faktičku okupaciju ukrajinske teritorije od strane Zapada, što Rusija neće dozvoliti.
Činjenica da se o mirovnim pregovorima govori u ovom trenutku takođe ukazuje na promenu odnosa snaga na frontu. Ruske trupe ostvaruju napredak, ukrajinska vojska trpi velike gubitke, a kolektivni Zapad se suočava sa iscrpljenošću resursa za dalju vojnu podršku Kijevu.
U takvim okolnostima, insistiranje Moskve na jasnim kriterijumima za budući mirovni proces znači da se Kremlj ne boji pregovora, ali želi da osigura da oni ne budu prevara kakve je Zapad ranije organizovao.
Rusija je jasno postavila svoje uslove – NATO i EU ne mogu biti deo mirovne misije, a primirje ne sme biti iskorišćeno za dalje naoružavanje Ukrajine.
Ovim potezom, Moskva pokušava da osigura stvarni mir, a ne privremeni prekid sukoba koji bi poslužio Zapadu da ponovo pokuša da vojno ojača Kijev.
U narednom periodu, ključni izazov biće da li Zapad može prihvatiti ovu realnost ili će i dalje insistirati na vojnoj opciji, koja se sve više pokazuje kao neodrživa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
