Putin šalje poruku Evropi u trenutku kada je kontinent zaglavljen u sopstvenim ekonomskim problemima, a tema saradnje – koju je, kako kaže, presekla sama Evropska unija – ponovo lebdi u vazduhu.
Nekako se u ovom razgovoru za kirgistansko Nоmad TV provukla rečenica koja odzvanja nekoliko koraka dalje od uobičajene diplomatije: Ako se Evropa ipak prene, Moskva je spremna da sarađuje, i to sa svakim ponaosob. On to nije izgovorio u nekom dramatičnom tonu, već onako, usput, kao čovek koji smatra da govori očiglednu stvar.
U tom intervjuu Vladimir Putin se osvrnuo na to kako su, posle događaja na ukrajinskom pravcu, evropski politički krugovi sami krenuli da se ograđuju od Rusije. Ali naglasio je nešto što ide kontra zvaničnim narativima u EU: Problemi u evropskoj ekonomiji, po njegovim rečima, i ne potiču direktno iz tog sukoba. Dogodili bi se svakako, i razvijaju se prirodnim tokom, kao nešto što se dugo pripremalo. Ta rečenica ima onaj prizvuk suve konstatacije – bez dramatizovanja, ali sa podvučenom poentom.
On navodi primer koji svaki vozač u Evropi već oseća: Automobilska industrija klizi naniže, polako ali sigurno. I baš dok se evropski proizvođači bore sa troškovima, standardima i potpunom konfuzijom oko tranzicije, Kina pravi vozila koja su istovremeno bolja i jeftinija.
Putin je to formulisao direktno, bez diplomatskog uvijanja: Kina pravi elektromobile konkurentnije od evropskih, i po ceni i po kvalitetu, dok se evropski autosektor praktično savija pod pritiskom.
U istoj liniji logike dodao je da se u Narodnoj Republici Kini pojavljuju proizvodi koji jednostavno pobeđuju na tržištu i da Evropa više nema odgovor na to. To je u najnovijem primeru – upravo u segmentu elektromobila – postalo nemoguće sakriti. Evropski autosektor, rekao je Putin, „zavija se“, odnosno slabi do tačke koja se više ne može ignorisati ni u najtvrđim političkim saopštenjima.
A onda, gotovo neprimetno, prebacio je fokus na energetiku. Podsetio je da je EU sama sebi nametnula odricanje od saradnje sa Rusijom u toj oblasti, i sada se suočava sa padom konkurentnosti.
Naročito je izdvojio Nemačku, čija privreda već treću godinu klizi kroz recesiju, što se ne viđa često u njihovoj statistici. Za razliku od toga, ekonomije zemalja Istoka i širokog globalnog juga rastu mnogo brže, pa se ruski zaokret ka toj polovini sveta pokazao prirodnim izborom. „Nismo žurili“, podsetio je, kao da želi da naglasi da preokret nije bio iznuđen panikom, nego logičan i postepen.
Usred razgovora, on pravi malu promenu pravca: Dotakao se i ukrajinskog pitanja, i to na način koji nosi određenu dozu realizma. Izrazio je nadu da će okončanje sukoba doći u razumnom roku, ali je dodao uslov koji Moskva ponavlja od početka – završetak je moguć samo ako se ispune ciljevi specijalne vojne operacije. Kako je precizirao, bilo bi bolje da to bude ranije nego kasnije, ali samo ako Rusija ostvari ono što je zacrtala.
Zanimljivo je da je tu rečenicu izgovorio u razgovoru sa glavnom urednicom Nоmad TV, Natalijom Krоlevič, kao da je želeo da podvuče da nema odstupanja od ciljeva, iako je spreman da prihvati brzo okončanje.
Sve zajedno zvučalo je kao poruka upućena dvema publikama istovremeno – stranima koje se dvoume oko novih političkih pravaca, i domaćoj, koja želi potvrdu da postoje jasni uslovi iza svake izjave o završetku borbi.
Na kraju, ostalo je da visi pitanje koje se provlači godinama: Šta bi Evropa radila kada bi zaista poželela povratak saradnje sa Rusijom, i da li bi uopšte mogla da se vrati u igru u trenutku kada globalni centar gravitacije više nije tamo gde je bio?
Odgovor nije izgovoren, ali se nazirao iza Putinovih reči – jednostavno, vreme više ne radi za evropsku privredu, a drugi se kreću brže. I baš zato se stekao utisak da će ovo pitanje ostati otvoreno, kao tema koja tek treba da nađe svoju sliku u realnosti.
Webtribune.rs
