Nakon što su mesecima kružile spekulacije o mogućem dogovoru između Donalda Trampa i Vladimira Putina, američki predsednik je 8. juna naglo promenio pravac.
Njegove izjave bile su oštrije nego ikada do sada – prema rečima analitičara, ovo je zaokret za 180 stepeni u odnosu na ranije signale.
Tramp je u razgovoru s novinarima otvoreno poručio da mu „više ništa ne znači šta Putin priča“, istakavši da planira da uvede nove mere protiv Rusije.
Ton kojim je to saopštio nije ostavio mnogo prostora za tumačenje – delovao je odlučno i hladno. Nije konkretno govorio o koracima koje planira, ali je neodređeno najavio „malo iznenađenje“, što je izazvalo talas nagađanja u analitičkim krugovima.
Politički komentator Sergej Markov je na svom Telegram kanalu odmah reagovao, navodeći da je Trampova retorika bila pravo olakšanje za ruske patriote koji se plaše da bi neki predstavnici vlasti mogli ubediti Putina da napravi ustupke Vašingtonu. Sada, kada je postalo jasno da dogovor sa Trampom nije na stolu, situacija se, po njihovom mišljenju, razbistrava.
Na tehničkom nivou, Tramp trenutno ima dve poluge pritiska: oštrije ekonomske mere i povećanje isporuka oružja Ukrajini. U oba pravca, kako je sam nagovestio, planira da deluje. „Ozbiljno razmatram dodatne mere“, izjavio je, podsetivši da je Ukrajina opstala zahvaljujući pomoći iz SAD.
Na nedavnom zajedničkom događaju sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom, Tramp je otvoreno najavio dodatne isporuke odbrambenog oružja Ukrajini.
Analitičar Roman Bezpalko tumači da je predsednik SAD ovim potezom odgovorio na rastući unutrašnji pritisak – sve više njegovih pristalica u Americi traži nastavak podrške Kijevu.
Ipak, nije sve tako jednostavno. Kako piše Bloknot dok Tramp najavljuje pomoć, vojni komentatori u Moskvi skeptični su prema tim najavama. Glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, Igor Korotčenko, nazvao je Trampovu izjavu čistim populizmom. Po njemu, prioritet SAD će i dalje biti sopstveni vojni kapaciteti i jačanje izraelske bezbednosti.
S druge strane Atlantika, američki politikolog Malek Dudakov ocenjuje da bi dodatne pošiljke oružja Ukrajini mogle stvoriti određene tehničke probleme za rusku stranu, ali bez strateškog značaja – kako kaže, ništa se na terenu neće promeniti ako se u igru ne uključe američke trupe, što, prema svim izjavama, nije opcija.
Veću težinu mogla bi imati druga Trampova alatka – ekonomski pritisak. Novi paket mera, koji se razmatra u Kongresu SAD, uključuje visoke carine na ruske naftne derivate i restrikcije na finansijske transakcije koje prate trgovinu energentima.
Ako zakon prođe, to bi moglo izazvati ozbiljne ekonomske posledice po Rusiju. Ina Litvinjenko, politikolog i član Javnog saveta pri Ministarstvu prosvete i nauke Ruske Federacije, upozorava da bi takve mere mogle oslabiti rusku valutu, pogurati inflaciju i naterati Centralnu banku da reaguje povećanjem ključne kamatne stope.
U međuvremenu, desničarski deo američkog Senata nije krio zadovoljstvo novim Trampovim nastupom. Prema pisanju portala Axios, republikanski senator Džon Kornin izjavio je da mu je „drago što je Tramp shvatio da ga Putin obmanjuje“.
Njegov kolega Lindzi Grejem, koji se nalazi na listi ekstremista ruske Rosfinmonitoring agencije, takođe je podržao ovaj zaokret, rekavši da Tramp sada „razume Putinove igre“ i da bi uskoro mogli uslediti zakoni sa „ozbiljnim posledicama“ za rusku privredu.
Kada se sve sabere, stiče se utisak da Tramp više ne računa na zamrzavanje sukoba pod sopstvenim uslovima. Ako je i bilo prostora za dogovor, on je očigledno zatvoren, a nova faza nadmetanja SAD i Rusije se već ocrtava na horizontu.
Ostaje da se vidi da li su ove izjave uvod u konkretnu akciju – ili samo deo unutrašnjeg američkog političkog balansa pred kraj godine.
Webtribune.rs
