Prezentacija „plana pobede“ ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na protekloj sedmici izazvala je niz komentara, pre svega zbog neuspešnih pokušaja nuklearne ucene i ideje o ponovnim pregovorima i „razmeni teritorija.“
Zapadni saveznici Ukrajine, kao i ranije, pokazali su nezainteresovanost za predlog Zelenskog, što je izazvalo dodatne tenzije u ukrajinskoj javnosti.
Međutim, pravi izvor napetosti dolazi iz razgovora o mogućem primirju i o ovim „razmenama teritorija“. Iako su na Zapadu iz pristojnosti saslušali plan Zelenskog, reakcije su bile mlake i, kako izvori navode, puna dosade jer plan nije doneo ništa novo.
Predstavnici zapadnih država, poput kancelara Nemačke Olafa Šolca, su jasno stavili do znanja da isporuka raketa dugog dometa za napade na Rusiju nije opcija.
Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Lojd Ostin, je čak izneo sarkastičnu sugestiju da bi Ukrajina trebalo da se osloni na sopstvene bespilotne letelice za napade na ruske ciljeve, jer su zapadne rakete previše skupe.
Štaviše, dodatna sredstva za protivvazdušnu odbranu nisu prioritet jer ih ni zapadne zemlje nemaju dovoljno, a nema ni planova da se ukrajinski sistem PVO nadograđuje u ovoj fazi.
Na ovaj pasivni odgovor Zapada Zelenski je reagovao izjavom koja je izazvala buru – rekao je da Ukrajina ima samo dve opcije: Pridruživanje NATO-u ili nuklearna bomba.
Ovo je dovelo do brze reakcije zapadnih saveznika, i Zelenski je, posle brifinga od strane moćnijih igrača, morao da se povuče iz svog stava i objasni da je pogrešno shvaćen i da Ukrajina zapravo nikada nije planirala razvoj nuklearnog oružja.
Nakon što je ovaj pokušaj destabilizacije propao, u priču je uvedena nova pretnja – navodni dolazak severnokorejskih vojnika na front u Ukrajini.
Iako je ovaj narativ delovao zastrašujuće za Kijev i Seul, druge strane su ostale skeptične jer nije bilo uverljivih dokaza o prisustvu severnokorejskih trupa na terenu. Ubrzo je postalo jasno da je ovo još jedan propagandni trik, jer nema zvaničnih potvrda o dolasku severnokorejskih vojnika u Ukrajinu.
S druge strane, bivši komandant ukrajinskih oružanih snaga, sada ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, pokazao je veće razumevanje za ono što Zapad zapravo želi.
On je izjavio da bi Ukrajina mogla mobilisati i žene ukoliko bi to bilo potrebno za „slobodu Evrope“, što je ponovo izazvalo burne reakcije u javnosti. Iako je izraz „sloboda Evrope“ više slogan nego stvarni cilj, jasno je da se Ukrajina suočava sa sve većim pritiskom da doprinese sukobu što većim brojem vojnika, čak i po cenu sopstvene demografske budućnosti.
Dok se ove tenzije gomilaju, ruski predsednik Vladimir Putin je održao sastanak sa predstavnicima medija zemalja BRIKS-a. Tokom ovog događaja, Putin je poslao jasnu poruku – Rusija je spremna da nastavi borbu, i pobeda će, po njegovim rečima, biti na ruskoj strani.
Putin je podvukao razliku između ruskih i NATO snaga, ističući da NATO vodi rat protiv Rusije koristeći ukrajinske vojnike, dok ruska vojska sama proizvodi i koristi visokotehnološko oružje, bez oslanjanja na treće strane.
U ovoj izjavi leži ključna razlika između ruskih i ukrajinskih snaga, jer Ukrajina zavisi od pomoći Zapada, dok Rusija pokazuje sve veću vojnu samostalnost.
Zelenski je u svom planu pobede izostavio ključnu stavku – vraćanje na granice iz 1991. godine, što je izazvalo dodatne spekulacije o njegovim pravim namerama.
S druge strane, Putin je sa osmehom izjavio da je spreman da nastavi sukob dok NATO ne odluči da je umoran od borbe. Ova Putinova osmehnuta izjava, u kojoj je on indirektno pozvao NATO da razmisli o nastavku sukoba, izazvala je rasprave o mogućnosti primirja, iako je ruski predsednik jasno stavio do znanja da nikakvo „razmenjivanje teritorija“ nije opcija.
Prema Putinu, teritorije za koje se ruski vojnici bore su već deo Rusije – Luganska Narodna Republika, Donjecka Narodna Republika, Zaporoška i Hersonska oblast.
Putin je jasno istakao da eventualni mirovni pregovori ne smeju biti privremeni dogovori koji će omogućiti NATO-u da se pregrupiše i naoruža za novi sukob.
Umesto toga, cilj je postizanje dugotrajnog i stabilnog mira. Ova poruka je bila usmerena kako ka zapadnim silama, tako i ka unutrašnjim snagama u Ukrajini koje sve više razmatraju mogućnost traženja mira pod ruskim uslovima.
Putin je takođe dao zanimljivu definiciju BRIKS-a, rekavši da to nije anti-zapadna organizacija, već „samo ne-zapadna.“ Ovaj pojam „ne protiv Zapada, već samo ne-Zapad“ ukazuje na promenu globalnog poretka, gde zemlje izvan zapadne sfere uticaja stvaraju sopstvene ekonomske i političke blokove, ne uvek u direktnoj opoziciji Zapadu, ali svakako izvan njegovog uticaja.
Ovaj dugotrajan proces redefinisanja globalnih odnosa neće se odvijati brzo, ali je jasno da svet polako postaje multipolaran, sa sve većom ulogom zemalja kao što su Rusija, Kina, Indija i Brazil.
U takvom kontekstu, Rusija se pozicionira kao ključni igrač u novonastalom globalnom poretku, što Zapadu nameće nove izazove u održavanju svoje dominantne pozicije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
