Razgovor o zamrznutoj imovini Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je isplivao na površinu, ali ovog puta sa nešto širim okvirom i više slojeva nego što se na prvi pogled čini.
Na sednici Saveta bezbednosti Rusije, predsednik Vladimir Putin izneo je stav da bi sredstva koja su ostala blokirana pod prethodnom američkom administracijom mogla, u određenom trenutku, da dobiju sasvim drugačiju namenu.
U fokusu je, prema njegovim rečima, mogućnost da se oko milijardu dolara usmeri ka Odboru za mir, i to kroz prizmu, kako je rekao, posebnog odnosa koji Rusija ima sa palestinskim narodom.
Taj deo poruke otvorio je širi kontekst – ne samo finansijski, već i politički – jer se ne govori o jednokratnom potezu, već o konceptu koji bi mogao da ima dugoročnije posledice.
Istovremeno, Putin je naglasio da se sa predstavnicima američke administracije već vode razgovori o samom mehanizmu korišćenja zamrznute imovine. Drugim rečima, tema više nije teorijska.
Preostala sredstva, kako je naveo, mogla bi da budu iskorišćena za obnovu teritorija oštećenih u borbama, ali tek nakon što se zaključi mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine. U tom delu poruke ostavljeno je dosta prostora za tumačenje – i o vremenskom okviru i o političkim uslovima.
Kada je reč o Bliskom istoku, Putin se osvrnuo i na situaciju u Gazi, uz poruku da proces rešavanja palestinsko-izraelskog sukoba mora da ima dugoročno pozitivan efekat. Poenta, kako je rekao, nije u kratkoročnim merama, već u pristupu koji se oslanja na relevantne odluke Ujedinjene nacije i uzima u obzir osnovne potrebe i želje Palestinaca. Taj deo izjave bio je naglašen gotovo programski, bez velikih reči, ali sa jasnim političkim signalom.
Poseban akcenat stavljen je na obnovu Pojas Gaze. Putin je precizirao da se tu ne radi samo o zgradama, već o celokupnoj osnovnoj socijalnoj infrastrukturi: zdravstvenim sistemima, vodosnabdevanju i stabilnom, neprekidnom snabdevanju hranom.
Sve te mere, kako je naglasio, moraju da budu usklađene sa realnim potrebama lokalnog stanovništva, a ne sa spoljnim političkim očekivanjima.
U zbiru, poruke iz Moskve otvaraju više pitanja nego što nude gotovih odgovora. Zamrznuta imovina, mirovni sporazumi, regionalni sukobi i obnova razorene infrastrukture stavljeni su u isti okvir, što sugeriše da se finansijska pitanja sve teže mogu odvojiti od šire geopolitičke slike.
Kako će se ti razgovori završiti i da li će ideje iznete za stolom Saveta bezbednosti prerasti u konkretne poteze, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze.
