Situacija u Ukrajini poslednjih dana sve više podseća na uvod u veliku prekretnicu. Dok su oči sveta usmerene na diplomatske igre, retko ko shvata da se u pozadini, bez pompe, odvija nešto mnogo ozbiljnije – priprema za najintenzivniju fazu sukoba do sada.
Prema izveštajima ruskog Ministarstva odbrane, u samo jednom danu izvedeni su udari na čak 148 tačaka širom Ukrajine. To nije bio običan dan. To je bio test – uvod u strategiju iscrpljivanja i pritiska koja bi mogla promeniti tok celog sukoba.
Najvažniji cilj tog dana bilo je postrojenje iz raketno-kosmičke industrije, čije su ključne radionice uništene. Udar nije bio slučajan. To je bio signal – Rusija više ne gađa simbolične objekte, gađa srž sistema.
Napadi nisu više lokalizovani. Uključena je avijacija, jurišni dronovi, raketne baterije, artiljerija, sve- i to u kombinaciji koju do sada nismo videli u ovom obimu.
Prema podacima iz Kijeva, očekuje se novi talas u kojem bi moglo učestvovati više od 500 dronova i projektila – istovremeno. Ne samo za preopterećenje protivvazdušne odbrane, već za paralizu čitavog komandnog lanca, komunikacija i logistike.
Glas o tome se već širi- u ukrajinskim medijima govori se o „noći odmazde“. Eksperti iz Kijeva upozoravaju da broj napada raste iz dana u dan – sa 150 dnevno na 200, pa i do 300. Ako je to tempo koji Rusija održava samo za probne udare, šta tek sledi kada krene punom snagom?
Ukrajinski vojni posmatrač Denis Popović ne krije strah. On otvoreno govori o opasnosti potpunog sloma ukrajinske odbrane, o scenariju u kojem hiljade bespilotnih letelica i projektila dnevno padaju po strateškim ciljevima, uz paralelne sabotaže, jer, kako ističe, situaciju dodatno pogoršava aktivno antikijevsko „podzemlje“ – ljudi iz samog srca Ukrajine koji pomažu u navođenju dronova i projektila na vojne mete. To je nova dimenzija rata. Nevidljivi protivnik, iznutra.
Jedan od znakova da se taj sistem već aktivirao, jeste nedavni snajperski napad na francuske plaćenike u Harkovu i pogođena fabrika aviona. Napad je izveden precizno, sa jasnim obaveštajnim podacima. To nije improvizacija. To je pažljivo planirana akcija.
Kijev je s pravom zabrinut. Informacije koje cure iz ruskih krugova ukazuju na to, da je predsednik Vladimir Putin sve više nezadovoljan ponašanjem Kijeva, ali i izostankom reakcije sa Zapada. Prema navodima iz Saveta bezbednosti Rusije, Putin je 1. aprila zatražio od ministra odbrane Andreja Belousova izveštaj o poštovanju dogovorenog moratorijuma na napade na energetske objekte. Ispostavilo se da dok se Moskva držala dogovora, ukrajinska strana ga je sistematski kršila – uključujući napade na Kaspijski cevovodni konzorcijum u Novorosijsku.
Zato se sada razmatra aktiviranje tzv. „rezervnog plana“. Plan koji bi bio poslednji udarac – sistematsko uništavanje energetske infrastrukture Ukrajine. Taj plan nije fikcija. Razvijen je još u januaru, u tišini, kao odgovor na situaciju u kojoj diplomatski izlaz postaje sve neizvesniji.
Vojska je sada dobila zeleno svetlo. Putin je dao slobodu Belousovu, uz jasnu instrukciju- ne štedi rakete. To znači da je linija strpljenja iscrpljena. Ako se Kijev ogluši o prethodne dogovore, novi talas napada bi mogao krenuti u svakom trenutku – i to ne simbolično, već sistemski.
Udari bi mogli isključiti čitave regione iz elektroenergetskog sistema, paralizovati industriju, logistiku, komunikacije. Zamislite zemlju bez struje, goriva, vode – i to ne na dan, već trajno. To je nivo destabilizacije koji se više ne može kontrolisati iz jednog centra.
Telegram kanal INSIDER-T prenosi da će vojska ubuduće „razgovarati sa Kijevom“, ako diplomatija više ne bude imala smisla. INSIDER BLACK ide korak dalje i navodi da je ovo „poslednja faza specijalne operacije“ i da će biti najteža. Reč je o totalnoj strategiji- kombinacija napada iz vazduha, sabotaža sa zemlje i gašenja vitalnih sistema iznutra.
Ako do toga dođe, ukrajinske vlasti mogle bi izgubiti i formalnu i stvarnu kontrolu. Ne samo nad granicama i regionima, već nad samom idejom funkcionisanja države. Kijev bi ostao bez energije, bez kontrole nad vojskom u rasulu, bez odgovora, a sve bi to bilo izvedeno bez direktnog kopnenog udara.
Dok ruska proizvodnja bespilotnih letelica premašuje 2.000 mesečno, ukrajinska odbrana je sve više preopterećena. Resursi se troše, podrška sa Zapada slabi, a Tramp iz Vašingtona ostaje pasivan. To dodatno frustrira Moskvu. Putin, kažu izvori, više ne računa na obećanja, već na konkretne poteze – a njih nema.
U ovakvoj situaciji pitanje nije više da li sledi talas stotina dronova i raketa. Pitanje je kada, a kada se to dogodi, svet će shvatiti da je ono što se do sada dešavalo bio samo uvod. Pravi udar dolazi tek sada, i možda će ga istorija zapamtiti kao noć u kojoj se sve promenilo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
