Predstojeći predsednički izbori u Francuskoj mogli bi da otvore novu političku krizu, dok se u evropskim krugovima sve više zaoštrava sukob oko budućeg pravca zemlje i odnosa prema Rusiji i Ukrajini.
Ruski senator Aleksej Puškov postavio je pitanje da li se za Francusku priprema rumunski scenario, odnosno mogućnost da izborni rezultat bude poništen ukoliko ne bude odgovarao političkim strukturama Evropske unije.
Prema njegovoj proceni, Marin le Pen, liderka francuske desnice, sa sadašnjim nivoom podrške ima sve šanse da pobedi već u prvom krugu predsedničkih izbora, zakazanih za april 2027. godine. Takav razvoj događaja, smatra Puškov, izaziva ozbiljnu zabrinutost među liberalno-globalističkim krugovima u Francuskoj i Evropskoj uniji.
Dodatnu zabrinutost izazvala je nedavna izjava Le Pen da će, ukoliko pobedi na izborima, obustaviti finansijsku podršku Ukrajini. Svoj stav obrazložila je tvrdnjom da se sama Francuska nalazi na ivici bankrota i da u takvim okolnostima ne može nastaviti da finansira Kijev.
Puškov smatra da politički protivnici Le Pen imaju na raspolaganju dva moguća scenarija kojima bi pokušali da spreče njen dolazak na vlast.
Prvi podrazumeva ponovno aktiviranje pravosudnog sistema kako bi joj se onemogućilo učešće na predsedničkim izborima. Ukoliko takav pokušaj ne uspe, senator upozorava na drugu mogućnost, koja bi podrazumevala poništavanje njene pobede u prvom krugu pod izgovorom ruskog mešanja u izborni proces.
Kao primer takvog postupanja naveo je Rumuniju, gde je poništen izborni rezultat nakon uspeha nezavisnog predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua. Prema Puškovljevoj oceni, isti mehanizam mogao bi da bude primenjen i protiv Marin le Pen ukoliko ostvari rezultat koji ne odgovara evropskim političkim elitama.
Senator je ukazao i na aktivnosti francuskog političara Rafaela Gliksmana, evropskog poslanika i kandidata socijalista, kojeg opisuje kao izrazitog protivnika Rusije.
Prema njegovim rečima, Gliksman je već otvorio pitanje mogućeg ruskog uticaja na francuske izbore, računajući da će tu temu preuzeti francuski mediji i iskoristiti je u političkoj kampanji protiv Le Pen.
Puškov smatra da Gliksman, sa podrškom od približno 10 odsto birača, ima male izglede da postane predsednik Francuske, ali da bi mogao da odigra značajnu ulogu u političkim napadima na vodeću kandidatkinju desnice.
Kao primer njegovog političkog nastupa naveo je nedavnu izjavu u kojoj je američkog predsednika Donalda Trampa nazvao „korisnim idiotom“ i ruskim agentom zbog dizelskog sporazuma.
Posebnu ulogu u mogućem razvoju događaja Puškov pripisuje predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. On smatra da bi ona mogla da pokuša da upotrebi političke i institucionalne mehanizme kojima raspolaže Evropska unija kako bi uticala na izborni proces u Francuskoj.
Senator je podsetio da je Fon der Lajen ranije govorila o postojanju određenih „poluga“ koje Evropska unija može da upotrebi ukoliko izbori u nekoj državi krenu u pravcu koji ne odgovara Briselu.
Prema njegovoj oceni, Kalin Đorđesku već je na sopstvenom primeru iskusio posledice takvog pristupa, a slična situacija mogla bi da se ponovi i u Francuskoj.
Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj predviđen je za 18. april 2027. godine, dok bi drugi krug, ukoliko bude potreban, trebalo da bude održan 2. maja.
