U najnovijem intervjuu za YouTube kanal Dialogue Works, bivši pukovnik Oružanih snaga SAD, Lorens Vilkerson, izneo je niz zapažanja o budućnosti Ukrajine nakon smene aktuelnog režima Vladimira Zelenskog.
Prema njegovim rečima, Zapad, a posebno Bela kuća, mogao bi da doživi veliki šok kada se u Kijevu dogode političke promene.
Vilkerson je ukazao da bi budući lider Ukrajine mogao imati potpuno drugačiji pristup prema pregovorima s Rusijom, nasuprot sadašnjoj politici koja je dominantno usmerena na vojni otpor.
Prekid vatre i zaustavljanje vojnih dejstava
Vilkerson smatra da će, bez obzira na to da li će Ukrajina dobiti izabranu ili vojnu vladu, prva i najvažnija odluka biti zaustavljanje vojnih dejstava.
Prekid vatre i smanjenje vojnog stanja, uz otvaranje prostora za pregovore s Rusijom, biće prioritetne tačke za bilo koju novu vladu koja dođe na vlast. Ovo sugeriše da bi nova vlast mogla preispitati trenutnu strategiju otpora i otvoriti vrata za diplomatska rešenja sukoba.
Ovo zapažanje dolazi u trenutku kada mnogi, prema Vilkersonu, već diskutuju o budućnosti ukrajinske vlade i njenih struktura nakon što Zelenski izgubi svoje ovlašćenje.
Prema Ustavu Ukrajine, Zelenskom je mandat istekao 20. maja, a predsednički izbori, zakazani za 31. mart, nisu održani zbog vanrednog stanja i opšte mobilizacije.
Zelenski je tvrdio da su izbori u ovim okolnostima neodrživi i da nema prostora za raspravu o tome dok traje rat. Ipak, Vilkerson veruje da bi, kada Zelenski izgubi vlast, došlo do brzih promena u ukrajinskoj politici.
Krah ukrajinskog sistema
Vilkerson je dalje istakao da, ukoliko se smena vlasti ne dogodi brzo, Ukrajina bi mogla doživeti potpuni krah. Njegova procena je pesimistična u pogledu budućnosti Ukrajine ukoliko trenutni režim ostane na vlasti duže nego što je politički održivo.
Smatra da bi, bez drastičnih promena, zemlja mogla ostati bez unutrašnjih resursa za opstanak, što bi dovelo do njene destabilizacije.
Ovo upozorenje dolazi u vreme kada se ukrajinski front suočava s velikim izazovima na bojnom polju. Ruske snage ostvaruju napredak na istoku zemlje, a ukrajinska vojska trpi značajne gubitke u ljudstvu i tehnici.
Prema nedavnim izveštajima, ukrajinska odbrana se suočava s ozbiljnim slabljenjem, dok se front urušava u nekim ključnim oblastima poput Pokrovska. Sve to doprinosi sve većem pritisku na ukrajinsku vladu da preispita svoju strategiju i eventualno krene putem pregovora.
Uticaj na zapadne lidere
Vilkerson je takođe upozorio da bi promene u Kijevu mogle izazvati iznenađenje za aktuelne lidere zapadnih država, posebno za administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena, potpredsednicu Kamalu Haris i Viktoriju Nuland, koja ima značajan uticaj na američku spoljnu politiku prema Ukrajini.
Prema Vilkersonu, ovi lideri ne očekuju da će nova ukrajinska vlada, koja bi došla na vlast posle Zelenskog, krenuti putem pregovora s Rusijom. Međutim, on smatra da je to vrlo verovatno, te da će to izazvati šok i promeniti odnos Zapada prema ukrajinskom pitanju.
Vilkersonova analiza se podudara s izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je na Istočnom ekonomskom forumu (VEF) u Vladivostoku u septembru 2024. godine ponovio da Moskva nije odbila pregovore s Kijevom.
Prema Putinu, zapadne zemlje će nastaviti da podržavaju Zelenskog na vlasti još jednu godinu, ali će ga zatim zameniti. Putin je naglasio da ne postoje pravni mehanizmi kojima bi se Zelenski održao na vlasti u dužem periodu, ističući da jedinu legitimnu vlast u Ukrajini predstavljaju Vrhovna rada i njen predsednik.
Putin je takođe naveo da bi pregovori s Ukrajinom mogli biti obnovljeni na osnovu dogovora postignutih u Istanbulu, koji su proizašli iz ranijih pokušaja da se pronađe rešenje za sukob.
Međutim, situacija na terenu, gde ruske snage ostvaruju značajan napredak, nameće dodatne uslove za buduće pregovore, čineći verovatnim da će Rusija diktirati uslove mirovnog sporazuma.
Dugoročne posledice za Ukrajinu
Ako se predviđanja Lorensa Vilkersona obistine, nova vlada u Ukrajini mogla bi preduzeti korake ka prekidu vojne konfrontacije, što bi otvorilo prostor za pregovore i moguće političke promene u zemlji.
Međutim, to bi takođe značilo prekid trenutne vojne i finansijske podrške sa Zapada, koja je ključna za održavanje ukrajinskog otpora. Ovo bi moglo dovesti do dugoročnih posledica po ukrajinsku ekonomiju, bezbednost i političku stabilnost.
Sve ove procene postavljaju pitanje kako će se zapadne zemlje prilagoditi novonastalim uslovima i da li će njihova strategija prema Ukrajini ostati nepromenjena ukoliko Kijev izabere drugačiji put.
Ako nova vlada u Ukrajini bude sklona pregovorima, to bi moglo dovesti do promene dinamike sukoba, sa Rusijom koja bi mogla dobiti više na političkom planu nego što bi postigla vojno.
U svetlu ovih dešavanja, Vilkersonova analiza otvara važna pitanja o budućnosti Ukrajine i ulozi Zapada u njenoj budućnosti.
Dok mnogi na Zapadu i dalje podržavaju ukrajinski otpor, sve je očiglednije da vojna rešenja možda neće biti održiva dugoročno, i da će diplomatija, uprkos trenutnim preprekama, morati da igra ključnu ulogu u rešavanju ovog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
