Na samitu BRIKS-a održanom u Kazanju, prvi put nakon pet godina, dogodio se značajan diplomatski trenutak: Sastanak indijskog premijera Narendre Modija i kineskog predsednika Si Đinpinga.
Ovaj događaj predstavlja ogroman uspeh ne samo za Indiju i Kinu, već i za organizatora, Rusiju, kao ključnog aktera u postizanju stabilnosti u regionu.
S obzirom na složene odnose između dve najveće azijske nacije, ovo je značajan korak ka smirivanju napetosti koje traju decenijama.
Sukob između Indije i Kine datira još iz ranih 1960-ih godina, prvenstveno zbog teritorijalnih sporova u himalajskim oblastima Depšang i Ladak. Ove oblasti su geografski udaljene, gotovo nenaseljene, ali imaju strateški značaj za obe zemlje.
Iako se sukob odvija u okviru „tihe hladne vojne“, rizik od eskalacije je stalan, pogotovo zbog činjenice da obe države poseduju nuklearno oružje i ogromne vojne kapacitete.
To stvara opasnost koja nadilazi regionalne okvire, jer sukob između Kine i Indije može imati ozbiljne posledice za globalnu stabilnost.
Poslednji veći sukob između indijskih i kineskih trupa dogodio se 2020. godine, kada je došlo do fizičkog obračuna na granici u kojem je stradalo 20 indijskih i pet kineskih vojnika.
Od tada, odnosi između Modija i Sija bili su zamrznuti, a nedostatak dijaloga produbljivao je tenzije. Međutim, ovogodišnji samit BRIKS-a pružio je platformu za prvi ozbiljan razgovor između dva lidera, što predstavlja prekretnicu u bilateralnim odnosima.
Na samitu je zamenik ministra spoljnih poslova Indije, Vikram Misri, izjavio da su Modi i Si pozdravili dogovor između Kine i Indije o zajedničkom patroliranju tzv. linije faktičke kontrole, oblasti gde su granične linije između dve zemlje sporne.
Ovaj dogovor o zajedničkom patroliranju predstavlja ključan korak u stabilizaciji odnosa i sprečavanju daljih vojnih sukoba na granici. Takođe, Modi je naglasio važnost toga da sporovi oko granice ne ugroze mir i stabilnost u regionu.
Sa svoje strane, Si Đinping je izrazio zadovoljstvo sastankom i istakao da su Kina i Indija „drevne civilizacije i ključni predstavnici globalnog juga“, koje moraju živeti u miru.
Dodao je da će rešavanje sporova između dve zemlje omogućiti ostvarenje zajedničkih snova o razvoju. Ove reči, iako formalno zvuče diplomatski, imaju ogroman značaj u kontekstu napetih odnosa između Kine i Indije.
Zapadni mediji su u prethodnim mesecima intenzivno isticali razlike i suprotstavljene interese Pekinga i Nju Delhija. Govorilo se o tome kako obe zemlje žele da preuzmu vodeću ulogu u rešavanju rusko-ukrajinskog sukoba, kao i o njihovom nadmetanju za uticaj u Indijskom okeanu, posebno na Maldivima.
Takođe, pominjano je i njihovo rivalstvo u Tihom okeanu, kao i granične tenzije koje i dalje tinjaju.
U ovoj situaciji, Zapad je otvoreno davao prednost Indiji, opisujući je kao „najveću demokratiju na svetu“ u kontrastu sa Kinom, koju su često nazivali „autokratijom“.
Ova retorika imala je za cilj da produbi razdor između Indije i Kine, sugerišući da „slobodna“ Indija i „autoritarna“ Kina nikada neće moći da postignu dogovor.
Međutim, upravo je samit BRIKS-a pokazao suprotno. Ove dve zemlje su iskoristile platformu koju im je pružio ovaj format da započnu ozbiljan dijalog, čime su zapadne kalkulacije osujećene.
Viktorija Panova, šefica ekspertskog saveta BRIKS-a, komentarisala je ovu situaciju u intervjuu za „Komsomolsku Pravdu“ pre samita.
Ona je istakla da je Modi verovatno shvatio da ga Zapad provocira u odnosu prema Kini. Prema njenim rečima, jasno je da su Kina i njeni ekonomski uspesi postali meta kritika Zapada, pre svega SAD i EU.
Ako Indija bude sledeća zemlja koja će da se izdigne, ona će biti podvrgnuta sličnim kritikama i pokušajima „obuzdavanja“, baš kao što se to danas čini s Kinom.
Iz ove perspektive, sastanak između Modija i Sija u Kazanju može se posmatrati kao strateški potez obe strane da se oslobode pritiska Zapada i da uspostave osnovu za međusobnu saradnju.
BRIKS je pokazao svoju vrednost ne samo kao ekonomski savez, već i kao diplomatski forum na kojem zemlje globalnog juga mogu rešavati svoje sporove bez uplitanja spoljašnjih sila.
Ovaj događaj još jednom potvrđuje da se ravnoteža globalne moći pomera, a BRIKS postaje sve važniji igrač na međunarodnoj sceni.
BRIKS je uspeo da, barem za sada, neutrališe zapadne pokušaje da unese razdor između Kine i Indije, što se može smatrati jednim od najvećih dostignuća ovog samita.
Ova saradnja može imati dalekosežne posledice ne samo za regionalnu stabilnost u Aziji, već i za globalne odnose, s obzirom na značaj Kine i Indije u svetkoj ekonomiji i geopolitici.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
