Ako želi da napreduje u procesu pridruživanja EU, Srbija će morati da raskrsti sa svojom prošlošću, stoji u hrvatskom programu predsedavanja EU.
U tom dokumentu, u delu koji se odnosi na proširenje, između ostalog, naglašava se da je važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava, doprinos regionalnoj saradnji i razvoj dobrosusedskih odnosa.
[adsenseyu1]
Ovo poslednje uključuje prevladavanje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje, i rešavanje otvorenih pitanja.
Zagreb se „na papiru“ založio za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i najavio da će podsticati i napredak Srbije i Crne Gore, ali uz puno ispunjavanje postavljenih kriterijuma.
Očekuje se da će Hrvatska, posebno sada kada predsedava EU, u svim telima Unije, a naročito u onim koji odlučuju o otvaranju novih poglavlja, insistirati na dugačkoj listi pitanja koja su njoj bitna: od rešavanja sudbine nestalih, pitanja arhiva, granice, sukcesije, imovine bivše SFRJ, položaja njihove manjine u Srbiji, do suočavanja s prošlošću.
Inače, Hrvatska je proširenje EU zvanično unela u prioritete svog predsedavanja, u okviru tzv. četvrtog stuba, koji se odnosi na „Uticajnu Evropu“. U ovom delu programa stoji i da se verodostojnost u međunarodnim odnosima odražava kroz odgovoran pristup prema neposrednom okruženju na Zapadnom Balkanu.
