Zapadni blok i Albanci pod rešenjem podrazumevaju da priznamo nezavisno Kosovo, ili da to formalno ne učinimo, ali da ono ima stolicu u Ujedinjenim nacijama, izjavio je FoNetu profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Dušan Proroković i ukazao da bi to bila politička kapitulacija.
„Stvari su postavljene nakaradno, umesto razgovora o kompromisu, Srbija bi trebalo da se odredi prema nametnutom rešenju koje nam se servira još od prezentacije Išingerovog plana“, rekao je Proroković.
[adsenseyu1]
Proroković je ocenio da je i zamrznuti konflikt bolji od prihvatanja takvog rešenja. On je rekao da zamrznuti konflikt nastaje kao posledica nepoštovanja dogovora i precizirao da su Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Briselski sporazum dva temeljna dokumenta koji su predstavljali kompromis. Prema njegovom predviđanju, ako „dođe do zamrznutog koflikta, to se neće desiti zbog Srbije, nego uprkos njene kooperativnosti“.
„U ovom trenutku, zbog takvog stava prema Srbiji, kompromis nije moguć, a da li će biti narednih godina videćemo“, rekao je Proroković, koji podseća da su tokom prošlog veka Srbi i Albanci imali „tri pokušaja istorijskih sporazuma“.
To su, kaže, bili sporazumi „Nikole Pašića i Esad paše Toptanija, zatim Josipa Broza i Enver Hodže, kao i Slobodana Miloševića i Redžepa Majdanija, ali su svi vrlo brzo pali u vodu zbog protivljenja neke od velikih sila. Kada bi Srbi i Albanci čak i mogli da dođu do istorijskog kompromisa, Proroković ne vidi da je to u interesu Amerike, a još manje evropskih država, pre svega Nemačke.
Upitan o međunarodnoj konferenciji, uz učešće velikih sila, kako bi se rešio kosovski problem, Proroković napominje da je ona održana 1.999.godine, iako se nije tako zvala, unutar Saveta bezbednosti UN, koji je doneo Rezoluciju 1244 kao kompromis.
„To su bili teški, iscrpljujući pregovori između Rusije i Kine, sa jedne strane, i zapadnog bloka, koji je, predvođen Amerikom, kasnije, 2008.godine, od nje jednostrano odustao“, ukazao je Proroković.
Kosovski presedan proizvodi posledice
Kao naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, gde rukovodi Centrom za Evroazijske studije, Prorović upozorava da kosovski presedan proizvodi posledice u međunarodni odnosima.
Za 10 godina već pet puta je „upotrebljen ili zloupotrebljen“, pa Proroković smatra da će postojati interes velikih sila da se kosovski problem reši na jedan novi način. On je uveren da je za nas manje bitno da li će to formalno pravno biti definisano kao međunarodna konferencija ili će se pregovori voditi unutar Saveta bezbednosti UN.
Prema rečima Prorokovića, za Srbiju postoji mnogo varijanti šta bi kompromis podrazumevao, ali je u ovim okolnostima izlišno o tome govoriti, jer ne postoji spremnost kod Albanaca i njihovih sponzora da se o kompromisu razgovara.
„Ukoliko bi, u nekim novim okolnostima, razgovarali o istorijskom kompromisu, moglo bi da se otvori mnogo ideja i originalnih rešenja kako naše odnose utemeljiti i razvijati u budućnosti“, tvrdi Proroković.
Za njega je „apsolutno neprihvatljivo“ da Kosovo dobije stolicu u UN, bez obzira što Srbija eventualno ne bi morala da ga prizna kao nezavisno, ali bi i tako moglo brzo da aplicira za članstvo u Savetu Evrope, OEBS, NATO i Organizaciji islamske konferencije.
„Oni bi u potpunosti zaokružili svoj status u međunarodnim odnosima, što bi pogoršalo našu ukupnu poziciju i mi suštinski više ne bi imali o čemu da razgovaramo sa njima“, objašnjava Proroković.
On upozorava da bi, posle članstva Kosova u NATO, u slučaju neke krize sa Prištinom imali problem sa tim celokupnim vojnim savezom koji bi takve situacije koristio kao pritisak da Srbija postane njegova članica. Ukoliko bi došlo do nekog kompromisnog rešenja, Proroković smatra da bi o njemu bi morali da se izjasne građani, jer bi se zašlo u ustavnu materiju.
Prema njegovim rečima, pitanje, međutim, mora da bude izričito jasno, a referendum ne sme da se organizuje „navrat nanos i u naelektrisanoj atmosferi“.
„Da svako može da iznese svoje argumente, da na bude etiketiran kao izdajnik ili kao neko ko ugrožava budućnost naše dece“, predočio je Proroković.
On smatra da je Kosovo „kolevka naše državnosti i početak našeg narodotvornog procesa“, ali da je za proteklih 10t godina postalo mnogo više stub srpskog identiteta, nego što je bilo i tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.
„To je i priča o nepravdi naneta našem narodu. Narodi koji na to pristanu, postaju zajednice u podređenom položaju, bez mogućnosti da planiraju svoju budućnost“, ocenio je Proroković i zaključio da je zato Kosovo i poziv na borbu za budućnost.
(Fonet)
