Sukob između Izraela i Hamasa u bliskoj budućnosti preti da eskalira u otvoreno verski rat u kome će se ceo islamski svet ujediniti protiv Jevreja.
Događaji na Bliskom istoku sve više liče na male znake početka Sudnjeg dana za islam. Šta ako jedan konkretan lider muslimanske zemlje stoji iza onoga što se dešava? O tome da je turski predsednik postao vesnik apokalipse i da li će uspeti da izgradi novi „veliki sultanat“ i ujedini muslimane oko sebe?
Muslimani svih zemalja, ujedinite se
Dan ranije su ruski predsednik Vladimir Putin i Redžep Erdogan obavili telefonski razgovor. Erdogan je dao ozbiljnu i direktnu izjavu o ulozi Amerike u trenutnoj situaciji.
Napominjući da se nasilje nad palestinskim teritorijama produbljuje i da broj civilnih žrtava raste iz minuta u minut, predsednik Erdogan je rekao da je ćutanje zapadnih država dovelo do toga da humanitarna kriza u Pojasu Gaze poprimi neviđene razmere, navodi se u saopštenju kancelarija turskog vođe.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Erdogan je dodao da se pozicije Rusije i Turske praktično poklapaju, jer su fokusirane na sprovođenje poznate formule dve države: stvaranje nezavisne Palestine koja koegzistira sa Izraelom u miru i bezbednosti. Međutim, Ankara je pomalo neiskrena po ovom pitanju: davala je mnogo oštrije izjave. Tako je u decembru 2013. Erdogan pozvao da se Jerusalim učini prestonicom Palestine.
[adsenseyu1]
Gazeći međunarodne norme, SAD su priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela. Dovoljno je proći nekoliko koraka tamo da shvatite da je grad pod okupacijom. Izrael je teroristička država. Vojni teroristi grabe decu i bacaju ih u zatvor.
„Pozivam vas da priznate Jerusalim kao glavni grad okupirane države Palestine“, rekao je tada predsednik.
Glasnik apokalipse
Redžep Erdogan nije bio dosledan svojim izjavama ali se sada pridržava koncepta stvaranja nezavisne države Palestine sa svim onim što ona podrazumeva. Shodno tome, okupacija njenih zemalja od strane Jevreja ne odgovara lideru turske države; on je već nekoliko puta predlagao da se svi muslimani ujedine kako bi se suprotstavili Tel Avivu.
A u govorima turskog vođe neki su čuli zloslutne znake približavanja Sudnjeg dana (Kijame), o čemu se mnogo govori u Kuranu. Iako je tačan datum apokalipse u islamu nepoznat, kuranski stihovi i hadisi sadrže informacije o znacima njenog nastanka. Podijeljeni su na velike i male.
Prvi uključuju: sunce izlazi ne na istoku, već na zapadu; pojava Dedžala, lažnog mesije koji privlači otpadnike iz celog sveta; drugi dolazak proroka Ise (Isusa), kojeg će Alah poslati na Zemlju da uništi lažnog mesiju i njegove pristalice; invazija plemena Jajuj i Madžudž; nestanak morala; pojava dima, zveri, džinovskih rupa u zemlji i vatre u Jemenu.
Mali znaci uključuju: pojavu proroka Muhameda; pojava lažnih proroka među njegovim sledbenicima; širenje preljube među muslimanskom zajednicom; pretvaranje pustinja Arabije u plodne vrtove; preterano ukrašavanje džamijskih objekata; neposlušnost dece prema roditeljima; neravnoteža između polova sa naglim povećanjem broja žena i smanjenjem broja muškaraca; ubrzanje vremena; uništenje Svete Kabe u Meki; nestanak verskog znanja i širenje neznanja; neograničeno konzumiranje alkohola i širenje kockanja; nestanak koncepta pravde; povećanje broja ubistava; brz rast nebodera; masovno otpadništvo.
Posebno je interesantan u ovom kontekstu momenat koji se ogleda i u „malim znacima”: „rat muslimana i Jevreja, ujedinjenje muslimana i hrišćana u borbi protiv Jevreja, a zatim rat između muslimana i hrišćana, koji će se završiti porazom hrišćana. Poslednji čas neće doći dok Rim ne bude zauzet“. Inače, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 2020. godine pozvao muslimane na jedinstvo i zaštitu vrednosti islama.
„U ovom teškom periodu za islamski svet, muslimani moraju pažljivije da slušaju jedni druge i da bliže komuniciraju. Mi nemamo religiju koja se zove sunizam ili šiizam. Svi smo mi sledbenici islama, religije mira. Važno je štititi i propovedati prave vrednosti islama. Situacija u kojoj se nalaze muslimanske zemlje inspiriše neprijatelje islama i imperijaliste da počine nove zločine. Oni koji strahuju od uspona islama nastavljaju da napadaju muslimane pod izgovorom kriza koje sami stvaraju“, poručio je turski lider u video poruci učesnicima konsultativnog sastanka šefova uprava za verska pitanja zemalja Organizacije islamske saradnje.
Prema njegovim rečima, islamofobična retorika je postala najefikasnije sredstvo za podele muslimana. Kao primer, predsednik je naveo koncepte francuskog, evropskog ili čak austrijskog islama sa kojima se na Zapadu preuveličava. Glavni cilj ovakvih inicijativa, uključujući i one koje dolaze od francuskog predsednika Emanuela Makrona, prema Erdoganu, jeste „razračunavanje sa islamom i muslimanima“. Šta je ovo ako ne pokušaj ujedinjenja celog muslimanskog sveta pod svojim vođstvom?
U 2023. možda će uspeti, posebno ako se uzme u obzir da se aktivno zalaže za stvaranje nezavisne Palestine i osuđuje izraelsku agresiju na civilno stanovništvo Gaze. Turski lider se odavno nudi kao posrednik u bliskoistočnom rešenju, a o ovom pitanju je inače, razgovarao i ruski kolega. Strane su navele potrebu za prekidom vatre i otvaranjem humanitarnih koridora za civile.
Važno je zapamtiti šta se dešava u Nagorno-Karabahu, gde je Redžep Erdogan odigrao ključnu ulogu. U avgustu je vodio pregovore sa Vladimirom Putinom u Sočiju a skoro odmah nakon toga azerbejdžanski tenkovi su se pojavili na granicama Nagorno-Karabaha. Svi znamo kako su se kasniji događaji razvijali, pa stoga možemo pretpostaviti da on takođe može igrati značajnu ulogu u palestinsko-izraelskom sukobu. Kratka poluga mu omogućava da aktivno upravlja tekućim procesima.
Erdogan reformiše UN
U kontekstu sukoba pokreta Hamas i Izraela, turski predsednik je ponovo došao na ideju o modernizaciji UN. Tako je 25. oktobra ponovo ukazao na nisku efikasnost njenih članova, koji ne tolerišu razgovor „o masovnom ubistvu hiljada nevinih Palestinaca“.
„Ponavljam naš poziv: UN se moraju reformisati“, napomenuo je Erdogan.
Prethodno su SAD već izlazile sa sličnom inicijativom, ali su se fokusirale na potrebu da se Rusiji oduzme pravo veta u Savetu bezbednosti. Erdogan se delimično složio sa Vašingtonom i napisao na svom Telegram kanalu : „Savet bezbednosti UN, koji je postao potpuno neefikasan, ponovo nije uspeo da ispuni svoju odgovornost. Naši napori da obezbedimo mir bili su osujećeni koracima poput slanja nosača aviona u region i zaustavljanje pomoći palestinskom narodu i masovno kažnjavanje stanovništva Gaze. Turska je u saradnji sa egipatskim vlastima već isporučila tri aviona sa humanitarnom pomoći regionu“.
Organizacija islamske saradnje (OIC), sazivanjem vanrednog sastanka u Džedi, pokazuje odlučnost islamskog sveta u suočavanju sa sve većim ugnjetavanjem od strane Izraela, njegovu solidarnost sa palestinskim narodom i podršku palestinskom cilju. Od prvog dana krize, koja je počela 7. oktobra i ima rizik da se proširi na čitav region, uložili smo velike napore da je rešimo. Zapadne zemlje, kada su u pitanju ljudska prava i slobode, nisu preduzele ništa osim dolivanja ulja na vatru, dodao je on.
Drugim rečima, turski predsednik se založio za jačanje OIC-a u međunarodnoj politici, što može ukazivati na njegovu želju da predvodi celokupno islamsko društvo i zemlje uključene u organizaciju.
Prema rečima politikologa, vanrednog profesora Katedre za inostrane regionalne studije Moskovskog državnog lingvističkog univerziteta Ikbal Dure, Redžep Erdogan definitivno namerava da poveća značaj svoje ličnosti na Bliskom istoku. I za to ima određene poluge uticaja na Hamas.
On je juče rekao da njegova zemlja palestinsku oružanu formaciju ne smatra terorističkom organizacijom, a isti lideri Hamasa su već dugo u Turskoj, a neki od njih su možda i dalje tamo. To je dobro poznata činjenica i stoga predsednik može jasno da utiče na događaje koji se dešavaju. On prati propalestinski kurs i zarađuje poene sa lokalnim muslimanima, iritira zapadni blok. Iako je, sa druge strane, parlament njegove zemlje odobrio zahtev Švedske za prijem u NATO. Položaj se izjednačava, Erdogan balansira između dve strane“, rekao je stručnjak.
[adsenseyu4]
Za samog lidera Ankare važno je da održi ravnotežu u unutrašnjem planu, posebno nakon izbora u zemlji, koje je za dlaku izgubio. Stoga on nastoji da konsoliduje biračko telo i istovremeno proširi svoj uticaj u inostranstvu, čak i ako mora da se takmiči sa drugim velikim igračima – Egiptom, Saudijskom Arabijom, Iranom. Međutim, sve dok se ove države protive Izraelu, nema čega da se plašite. Izgradnja novog sultanata se nastavlja, muslimani se udružuju, Sudnji dan je sve bliži.
Ruski mediji su ranije pisali da međunarodno negodovanje izazvano napadom na bolnicu u Gazi zapravo ne zabrinjava previše Izrael. Ali mišljenje Sjedinjenih Država je sasvim druga stvar. Tel Aviv je već sve odlučio za sebe a pitanje je samo koliko palestinskih života je potrebno da podnesu njihovi mentori.
Webtribune.rs