Usred rasta globalnih napetosti i stalnih priča o „kontinuitetu vlasti“, britanski list The Sun otkriva retko viđene detalje o mestu koje je decenijama obavijeno tajnom.
U pitanju je kompleks Šajenska planina u Koloradu — ogromna tvrđava uklesana u granit Stenovitih planina, spremna da primi najviše američko rukovodstvo ako svet ikada dođe do tačke bez povratka.
Zgrada iz 1966. godine, vredna tadašnjih 142 miliona dolara, danas bi koštala više od milijardu. Projektovana na vrhuncu Hladnog rata kao odgovor na sovjetsku nuklearnu pretnju, ona i dalje stoji kao stub odbrambenog sistema SAD.
General Gregori Gilot, komandant Severne komande SAD i čest gost ovog podzemnog grada, otvoreno govori o njegovom značaju — tvrdi da je objekat i dalje jednako važan kao pre nekoliko decenija. Kaže da ne oseća strah od savremenih izazova, bilo da dolaze kroz vazduh, iz svemira ili iz digitalnog prostora.
Šajenska planina nije samo sklonište, već čitav samostalni grad. Prostire se na gotovo dvadeset hiljada kvadratnih metara i sastoji se od petnaest glavnih zgrada postavljenih na masivne opruge.
Takva konstrukcija omogućava da kompleks izdrži i najjači udarni talas – čak i onaj hiljadu puta snažniji od eksplozije u Hirošimi. Ogromna čelična vrata, debljine skoro metar, zatvaraju se za manje od minut, pretvarajući prostor u gotovo neprobojan oklop. Zanimljivo je da su ta vrata prvi put bila zatvorena ne tokom Hladnog rata, već 11. septembra 2001. godine.
Unutra, život može da teče mesecima bez kontakta sa spoljnim svetom. Postoji sopstvena elektrana, rezervoari pitke vode, pa čak i rezerve hrane dovoljne za duži boravak.
Da bi se zadržala doza normalnosti, u kompleksu postoji i restoran Subway, koji se s pravom naziva „najbezbednijim na svetu“. Iako je 2008. preimenovan iz sedišta NORAD-a u rezervni komandni centar, baza je ostala u punoj pripravnosti.
Zamenik direktora Stiv Rouz još 2018. izjavio je da Šajenska planina nije relikt prošlosti, već ključna prednost — najbezbednija struktura na planeti.
Plan za eventualni scenario globalnog sukoba razrađen je do detalja. Predsednik bi prvo bio prebačen u podzemno sklonište ispod Bele kuće, zatim u avion poznat kao „Avion sudnjeg dana“, dok bi članovi vlade i Kongresa bili raspoređeni po drugim objektima: Mount Weather u Virdžiniji, Raven Rock u Pensilvaniji i sličnim lokacijama. Cilj je jasan — da i u najtežim uslovima upravljanje državom ne prestane.
Uloga Šajenske planine time postaje dvostruka: ona nije samo sklonište, već i komandni centar iz kojeg bi se, u slučaju potpunog prekida komunikacija, mogla koordinisati odbrana i funkcionisanje čitavog državnog sistema. Kompleks ostaje simbol spremnosti čovečanstva za najgore scenarije, ali i tihog straha koji lebdi iznad međunarodnih odnosa.
Na kraju, pitanje ostaje otvoreno — da li su ovakvi objekti dokaz mudre pripreme ili svedočanstvo večitog nemira sveta koji se još nije naučio miru?
Webtribune.rs
