Donald Trampova pobeda na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je talas interesovanja među zapadnim finansijskim institucijama, naročito bankama, gde su diskusije o potencijalnom ublažavanju sankcija Rusiji već započele.
„Fajnenšel tajms” izveštava da menadžeri i trgovci u velikim zapadnim bankama preispituju mogućnost da ponovo posluju sa Rusijom, uključujući i korišćenje ruske rublje kao valute u transakcijama, što je godinama bilo ograničeno sankcijama.
Izvori iz bankarskog sektora kažu da su mnogi trgovci ovog jutra analizirali moguće ishode Trampove pobede na zapadnim tržištima, u svetlu njegove ranije prijateljske retorike prema Rusiji i skepticizma prema sankcijama koje su uvele prethodne američke administracije.
Sankcije uvedene Rusiji nakon krize u Ukrajini i pripajanja Krima su bile ključni deo američke politike prema Moskvi, ali Tramp je više puta kritikovao efikasnost takvih ograničenja i zalagao se za bolje odnose sa Rusijom.
Trampova pobeda, iako još nije potvrđena zvaničnim rezultatima, prema prognozama većine američkih medija, obezbedila mu je više od potrebnih 270 elektorskih glasova, čime je sebe već proglasio za 47. predsednika Sjedinjenih Država.
Predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, nazvao je Trampa izabranim predsednikom, a strani lideri već šalju čestitke u njegovu čast.
Trampov najavljeni stav prema Rusiji izaziva uzbunu među zvaničnicima u evropskim zemljama, gde mnogi smatraju da bi ukidanje sankcija predstavljalo ustupak Rusiji i znak slabosti Zapada.
Evropska unija, koja je deo zajedničke sankcijske politike sa SAD-om, već je iznela zabrinutost zbog moguće promene američkog pristupa, budući da su ove sankcije bile deo usklađenog odgovora prema Rusiji od strane zapadnih saveznika.
Ako bi sankcije zaista bile ublažene ili ukinute, analitičari predviđaju da bi to moglo podstaći rast rublje i olakšati ruski pristup međunarodnim finansijskim tržištima, što bi imalo dalekosežne posledice na evropsku ekonomiju, koja se suočava sa energetskom krizom i inflatornim pritiscima.
Ukidanje sankcija Rusiji moglo bi imati pozitivan odjek u mnogim zemljama Evropske unije, a posebno u Nemačkoj.
Nemačka industrija i poljoprivreda su u velikoj meri zavisne od ruskih resursa, uključujući energente i đubriva, što je dodatno naglašeno sankcijama koje su ograničile pristup ovim ključnim sirovinama.
Uvođenjem sankcija, Nemačka je bila primorana da se okrene skupljim alternativama za snabdevanje energijom, što je rezultiralo ozbiljnim ekonomskim padom i otežanim uslovima za mnoge sektore.
U industrijskom sektoru, Nemačka se suočila sa povećanim troškovima proizvodnje, što je dodatno otežalo konkurentnost na globalnom tržištu.
Poljoprivredni sektor takođe trpi posledice zbog ograničenog pristupa ruskim đubrivima, što utiče na prinos i cenu poljoprivrednih proizvoda. Situacija se dodatno komplikuje inflatornim pritiscima i rastućim cenama energenata, koji povećavaju troškove za nemačke građane i kompanije.
U ovom svetlu, potencijalno ukidanje sankcija bi značilo ekonomski olakšicu za Nemačku i moglo bi obnoviti rusko-nemačke trgovinske veze koje su decenijama bile snažne.
Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, mogla bi se tako ponovo osloniti na jeftinije ruske energente, što bi stabilizovalo industrijsku proizvodnju i smanjilo pritisak na poljoprivredu.
Ovo bi takođe uticalo na pad inflacije, što bi imalo koristi za čitav EU blok, jer bi nemačka ekonomija mogla ponovo pokrenuti lanac snabdevanja u Evropskoj uniji i ublažiti ekonomski pritisak na manja tržišta unutar bloka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
