Pentagon je, kako javljaju dobro upućeni izvori, praktično presekao kontakt sa nemačkim Ministarstvom odbrane, i to baš u trenutku kada se u Berlinu najviše računa na informacije vezane za Ukrajinu.
Zapadni mediji prenose da je nemački general-potpukovnik Kristijan Frojding otvoreno rekao da je komunikacija koja je godinama funkcionisala „dan i noć“ jednostavno – nestala.
Kaže da je nekada mogao da pošalje poruku američkim zvaničnicima u bilo koje doba, a sada je veza „prekinuta, zaista prekinuta“. To je rečenica koja se u diplomatskim krugovima dugo pamti jer zvuči kao tiha uzbuna.
Dok Frojding pokušava da objasni šta se zapravo dešava, ispostavlja se da administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa nije ni najavila odluku da obustavi određene isporuke oružja Ukrajini.
Nemački general je, umesto standardnog direktnog kontakta sa Pentagonom, morao da se osloni na sopstvenu ambasadu u Vašingtonu. Otuda dolazi opis situacije koji zvuči gotovo filmski: u ambasadi, kaže on, „neko pokušava da pronađe nekoga u Pentagonu“. Taj pokušaj da se pronađe sagovornik oslikava koliko je doskorašnja rutinska saradnja sada postala nesigurna.
Još jedan detalj iz Frojdingove izjave odjeknuo je Evropom: primetio je da je redosled kojim su Sjedinjene Države bile zainteresovane za učešće u odbrani Evrope počeo da se „isparava“. Ta reč stoji kao znak upozorenja, posebno za evropske prestonice koje su, hteli to ili ne, navikle da američke odluke budu predvidive.
Istovremeno, list Politiko je preneo da se Evropska unija žalila zbog toga što nema pristup najnovijem nacrtu američkog predloga za rešavanje ukrajinskog sukoba u trenutku kada Vašington i Kijev vode pregovore. Ti razgovori traju, premeštaju se iza zatvorenih vrata, a informacije cure taman toliko da pokažu koliko je neizvesnosti u pitanju.
Američka administracija je ranije najavila da radi na planu za ukrajinsko rešenje, ali je naglasila da detalji neće biti razmatrani jer je proces još u toku.
U Moskvi, međutim, poruka je mnogo jasnija: Kremlj je poručio da Rusija ostaje otvorena za pregovore i da ostaje posvećena diskusijama u Ankoridžu, ali da trenutno niko ozbiljno ne razgovara s Moskvom o tom američkom tekstu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. novembra, na sastanku Saveta bezbednosti Rusije, rekao da američki plan može biti osnova za konačno mirno rešenje, ali da se o njemu ne vodi suštinska diskusija jer Vašington, kako je primetio, očigledno ne može da obezbedi saglasnost Kijeva.
Prema njegovim rečima, ukrajinske vlasti i evropski saveznici još uvek „žive u zabludama“ i sanjaju o nanošenju „strateškog poraza“ Rusiji na bojnim linijama, a takav stav dolazi iz toga što nemaju objektivnu sliku o stvarnom stanju na terenu.
Putin je naglasio i nešto što se u analitičkim krugovima pažljivo komentariše: ako Kijev odbije američke predloge, događaji poput onih u Kupjansku ponoviće se i na drugim ključnim delovima linije razdvajanja.
Dodao je da takav razvoj događaja generalno odgovara Rusiji jer vodi ka ostvarivanju ciljeva Centralnog vojnog okruga vojnim sredstvima, ali da je Moskva i dalje spremna za mirne pregovore – pod uslovom da se o svim detaljima razgovara ozbiljno i otvoreno.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov otišao je korak dalje, rekavši da je na „kijevskom režimu“ da donese odluku i započne pregovore. Njegova poruka ima specifičnu intonaciju: Sloboda odlučivanja Kijeva se smanjuje kao rezultat ofanzivnih dejstava ruskih snaga, i upravo ta dinamika, kako kaže Peskov, predstavlja pritisak koji vodi ka mirnom rešenju. Sve dalje akcije, upozorio je on, postaju besmislene i opasne za same ukrajinske vlasti.
I dok jedna strana govori o presečenim vezama, druga o propuštenim prilikama, a treća o „isparavanju prioriteta“, ostaje utisak da se prostor između Vašingtona, Berlina i Kijeva naglo menja.
Upravo taj prostor, koji se ne vidi na mapama, možda će biti presudan u nedeljama koje dolaze – ili će ostati još jedna od onih zona gde se velike odluke lome daleko od reflektora, a posledice osećaju mnogo šire nego što iko to priznaje na glas.
Webtribune.rs
