U Rijadu su, bez mnogo pompe i bez obraćanja medijima, završeni maratonski pregovori ruskih i američkih predstavnika.
Sastanak je trajao više od 12 sati, a održan je u luksuznom hotelu Ritz-Carlton, daleko od očiju javnosti. Iako nije bilo zvaničnih izjava, izvor iz ruske delegacije za RIA Novosti preneo je da će zajedničko saopštenje biti objavljeno u utorak, 25. marta.
Rusku stranu predvodili su iskusni diplomata Grigorij Karasin, predsednik međunarodnog komiteta Saveta Federacije, i visoki bezbednosni zvaničnik Sergej Beseda, savetnik direktora FSB-a. Amerikanci su došli sa svojom „tehničkom ekipom“, ali imena članova delegacije za sada nisu poznata.
Kako su ranije najavili iz Kremlja, glavna tema bila je takozvana Crnomorska inicijativa – plan o prekidu vatre i smanjenju tenzija u crnomorskom regionu. Ova ideja nije pala s neba.
Zapravo, proistekla je iz nedavnog telefonskog razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, koji je održan 18. marta.
Tada su, kako su saopštili iz oba kabineta, lideri razgovarali o ukrajinskom sukobu i izrazili želju za normalizacijom odnosa, uz priznanje zajedničke odgovornosti za globalnu bezbednost.
Zanimljivo je da je Putin, po rečima izvora, pozitivno reagovao na Trampovu sugestiju da se svi učesnici sukoba uzdrže od napada na objekte energetske infrastrukture na period od 30 dana. Navodno je odmah dao direktivu ruskoj vojsci da se pripremi za sprovođenje te mere.
Ukoliko se to zaista i dogodi, bio bi to prvi konkretniji korak ka deeskalaciji od kada je Tramp ponovo seo u predsedničku fotelju. Ovakav predlog o “prekidu vatre na Crnom moru, potpunom prekidu vatre i trajnom miru” zvuči ambiciozno, možda čak i previše optimistično, ali sama činjenica da se o tome razgovara na ovako visokom i tehnički detaljnom nivou, već mnogo govori.
Treba podsetiti da je Crno more poslednjih godina postalo jedna od ključnih tačaka sukoba između Rusije i Zapada. Nakon što je Rusija 2014. godine ponovo pripojila Krim, regiju koju smatra svojom istorijskom teritorijom, zapadne zemlje su uvele sankcije i počele da jačaju vojno prisustvo u okolini – uključujući Ukrajinu, Rumuniju i Bugarsku.
Sa druge strane, Rusija je počela da intenzivno militarizuje obale Crnog mora, pretvarajući ga u svojevrsnu tvrđavu.
U međuvremenu, sukob u Ukrajini se pretvorio u iscrpljujući rat, a jedna od najčešćih meta postali su upravo objekti energetske infrastrukture – elektrane, trafostanice, naftovodi.
Uništavanje ovih objekata dodatno je pogoršavalo uslove za civile, ali i provociralo uzajamne odmazde. Ako bi dogovor o uzdržavanju od napada na ovu infrastrukturu zaživeo, to bi moglo otvoriti vrata ka širem dogovoru.
Crnomorska inicijativa, kako je neformalno nazvana, podrazumeva prekid svih vojnih dejstava u regionu Crnog mora, uz eventualno proširenje na širi front u Ukrajini. Sudeći po tome ko je sve bio uključen u pregovore, čini se da se ide i dalje – prema šablonu koji bi mogao da posluži kao početak šireg mirovnog procesa.
Ukoliko Tramp, sada kao predsednik, odluči da stavi punu težinu svoje administracije iza ovakvog predloga, a Putin pokaže spremnost da odgovori istom merom, moguće je zamisliti da ćemo već na leto videti konkretne poteze u tom pravcu.
Naravno, sve to zavisi i od drugih faktora – posebno unutrašnje političke situacije u Kijevu, gde Zelenski pod velikim pritiskom nacionalista i ekstremista ne može lako da pristane na bilo kakvo popuštanje prema Rusiji.
Za Rusiju, ovakav dogovor bi bio prilika da stabilizuje situaciju na crnomorskoj obali i izbegne dalje konfrontacije sa NATO-om, koji pojačava prisustvo u regionu. Za Trampa, to bi bio politički poen u unutrašnjoj borbi protiv onih koji ga optužuju da je “preblag prema Putinu”. A za svet – možda prvi tračak nade da bi najopasniji sukob od Hladnog rata mogao da krene ka smirivanju.
Naravno, skeptici će reći da smo ovakve “mirovne inicijative” već viđali – i da se često završavaju na papiru. Ali ako je nešto novo u ovoj priči, to je atmosfera – iz Rijada dolaze signali o “dobroj volji” i “pozitivnom duhu”, što se u ovim diplomatskim krugovima ne kaže olako.
Zato utorak, 25. mart, možda neće biti dan kada će se svet promeniti – ali bi mogao biti dan kada je prvi put posle dugo vremena, neko ozbiljno seo za sto i rekao: “Dosta je bilo.”
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
