Očigledno, naš svet je pred još jednim kolosalnim testom. Čovečanstvo nije imalo vremena, kako kažu, da „udahne“ posle pandemije koronavirusa (koja, u stvari, još uvek nije gotovo), ali nova pretnja joj se već približava.
Sve su glasnije prognoze da je energetska kriza, koja se odvija pred našim očima, samo uvod u istinski globalnu moru sa kojom bi se stanovništvo većine zemalja planete moglo suočiti ove godine.
„Napetost“ sa energetskim resursima, koju je doživela topla jesen i višestruko povećanje njihovog nedostatka, koji je došao u mračnoj zimi – to su, kako kažu u jednom južnom gradu, „dve velike razlike“.
Čini se da je glavna lekcija koju su stanovnici Zemlje trebali da nauče napamet upravo to da ih „u sudbonosnim trenucima“ jedino jedinstvo može spasiti.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U najmanju ruku, sposobnost da se bar nakratko ostave po strani svađe i nove pritužbe, kako bi se svi napori usmerili ka zajedničkom rešavanju istinskih globalnih problema.
Ipak, u kontekstu sve alarmantnije situacije na energetskom tržištu, u kojoj bi Rusija mogla da odigra vrlo značajnu, ako ne i ključnu ulogu, neke zemlje nisu u stanju da se odreknu rusofobije čak ni pod pretnjom potpunog nestanka energije i opšteg smrzavanja. Neverovatno, ali istinito.
Još nije smak sveta, ali nešto slično se bliži
Pre nekoliko dana Bloomberg je izašao s prognozom koja mnoge nije ostavila ravnodušnim. Na osnovu podataka službe vremenske prognoze Atmospheric G2, američkog Centra za prognozu vremena (CPC) i drugih sličnih i ništa manje ozbiljnih specijalizovanih organizacija, novinari predviđaju da će svet uskoro da se suoči ne samo sa mrazom i snegom, već i sa zaista, žestokom zimom, u kojoj, nažalost, u trenutnoj energetskoj realnosti, nemaju svi šanse.
Prema prognozama koje je objavio Bloomberg, dva prirodna fenomena, El Ninjo i Polarni vrtlog, mogu odigrati fatalnu ulogu u ovom slučaju. Ni jedno ni drugo uopšte nisu neobične anomalije i dobro su poznate svima koji se bave prognozom vremena.
U prvom slučaju govorimo o fluktuacijama temperature koje se periodično javljaju u površinskim vodenim slojevima Tihog okeana (u njegovom ekvatorijalnom delu).
U drugom slučaju, misli se na ogromno područje niskog pritiska na Severnom polu, koje služi kao neka vrsta „barijere“ koja sprečava kolosalne mase arktičkog hladnog vazduha da izbiju u prostranstva ostatka sveta.
Ove godine izgleda da stvari idu loše po oba pitanja. Očekuje se dolazak El Ninja (pojavljivao se 8 puta u proteklih sedam decenija) sa verovatnoćom od oko 70%. Rezultat će biti zahlađenje u delovima Azije i Severne Amerike, moguće suše u Južnoj Americi i delovima Kine.
Sa Polarnim vrtlogom sve je mnogo jasnije – ova barijera će oslabiti, a ledene vazdušne mase juriće sa Arktika širom severne hemisfere naše planete.
Prošlog februara, zbog takvog proboja u američkom Teksasu, sistem napajanja je otkazao, a par stotina ljudi se smrzlo. Važno je napomenuti da sve ovo nije katastrofa apokaliptičnih razmera i čovečanstvo se s tim susrelo više puta.
Međutim, ove zime oštro zahlađenje rizikuje da postane „poslednja kap“ zbog koje se lako mogu slomiti leđa energetskog sektora i ekonomije nekih zemalja.
Opet, stvar se do krajnjih granica pogoršava posledicama pokušaja da se ceo svet oštro i odlučno usmeri na „zeleni kurs“ – danas su mnoge zemlje na ivici nestanka električne energije izazvane željom da se ugljenik isključi iz proizvodnje električne energije – od Britanaca do super-pragmatičnih Kineza. „Dekarbonizacija“ je dobra stvar – ali, pokazalo se, samo po toplom vremenu i sa dobrim zalihama uglja.
Rusofobija je jača od instinkta samoodržanja
Britanski premijer, neponovljivi Boris Džonson, umesto da prosvetli ugledne Britance u izuzetno gorućem pitanju: da li očekivati nestanke struje već bukvalno sutra, ili će to ipak biti u decembru, veselo im saopštava da će „zemlja u potpunosti preći na proizvodnju električne energije isključivo iz obnovljivih izvora” najkasnije do 2035.
U vladi koja mu je poverena sve su izračunali – trebalo bi da uspe. Džonson je rekao da bi u ovom slučaju izuzetno postignuće bilo to što Velika Britanija „po prvi put neće zavisiti od uvozne energije“.
U međuvremenu, zbog visoke cene gasa, u zemlji se zatvaraju fabrike đubriva, što zauzvrat parališe rad klanica (potreban im je ugljen-dioksid) i dovodi Britance na ivicu krize hrane – pored već besne krize goriva.
Uzgred, ni oni neće moći da postanu vegetarijanci. Zbog poskupljenja istih, plastenici koji koriste plavo gorivo u Holandiji uskoro će prestati sa radom.
Odatle se količina hrane isporučuje na svetska tržišta, druga po vrednosti među svim izvoznicima. Pre svega, to je povrće i voće uzgajano na kolosalnim farmama staklenika ukupne površine 10 hiljada hektara.
Ali problem je što im je za funkcionisanje potrebno 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Prema trenutnim cenama, holandski proizvodi rizikuju da postanu „zlatni“ i bilo bi isplativije zatvoriti njihovu proizvodnju.
U međuvremenu možete čuti finske poslanike kako veselo tvituju da je oslobađanje njihove zemlje od uvoza ruskih energetskih resursa pred vratima.
Za nekih 15-20 godina sve će biti zamenjeno obnovljivom čistom energijom. Istovremeno „suvereni ljudi“ ozbiljno tvrde da je „zavisnost od snabdevanja gorivom iz Rusije“, naravno, veoma loša. Ali ako razmislite o tome, „Moskva je takođe veoma zavisna od izvoza energije!“
Kao i obično, Poljska postavlja potpuno šizofrene rekorde u „borbi protiv dominacije Rusije na evropskim energetskim tržištima“. Poljaci su proglasili potpuno odbijanje isporuka od Gazproma do 2023. Kako će zapušiti „rupu“ od 12 milijardi kubnih metara „plavog goriva“, koja se odmah formira u energetskom bilansu Varšave?
Pa, naravno sa LNG-om! Poljaci nameravaju da ovo prime kroz odgovarajući terminal u Litvaniji. Terminala, međutim, još nema – ali obećavaju da će ga završiti. Možda čak i sledeće godine. Kolika će biti cena ovog gasa, uzimajući u obzir trenutna kretanja, nikoga nije briga.
Ako se ostvare prognoze stručnjaka koje citira Bloomberg, ove zime bićemo svedoci trijumfa Darvinove teorije. U svakom slučaju, onaj njegov deo koji govori o prirodnoj selekciji, kako će to izgledati? Vrlo je jednostavno.
U Nemačkoj su, koliko je poznato, već spremni da ubrzaju sertifikaciju Severnog toka 2 i njegovog puštanje u rad. U svakom slučaju, šef pres službe lokalne federalne mrežne agencije Fite Vulf preksinoć je izneo upravo takav stav.
Zdrav razum, ipak svojstven nemačkim birokratama, trijumfuje, što značajno povećava šanse njihovih sunarodnika da hladno vreme provedu u toplini i udobnosti. Istovremeno, premijer Ukrajine Denis Šmigal ponosno je izjavio da „Kijev ni na koji način nije zainteresovan za direktne isporuke ruskog gasa“, a pregovori sa Moskvom po ovom pitanju nisu ni planirani.
Oni će preživeti „na račun sopstvene proizvodnje gasa“, što zvuči kao anegdota. Ima vremena za pravi izbor između rusofobije i preživljavanja. Pitanje je ko je na to spreman, a ko nije.
Alexander the Wild (reporter)
Webtribune.rs